Кула Небојша, посматрана са воде, последњих дана личи на торањ усред мора. Као свако средњовековно утврђење, сада има водом испуњен одбрамбени шанац – цело Ушће које је прогутало копно. Набујала река је поплавила плато иза оближње марине, допола прогутала клупе и два заостала аутомобила, притисла вреће песка у пролазу испод пруге и ту се, у висини од готово два метра, зауставила надомак куле. Пробијање границе ванредне одбране од поплава и поплавни талас Дунава који стиже данас могли би се, ипак, чекати много мирније да и из зидина које се пружају до куле и уоквирују пролаз ка Булевару војводе Бојовића на десетак места нису избили танки млазеви, вероватно навирући из подземних вода. Кула је у току санације усађена у непропусно корито, али ток и снага подземних вода око ње нису могли бити прецизно укалкулисани пошто њихова мапа не постоји.

Јавно предузеће „Београдска тврђава”, старатељ куле, тражило је водопривредним институцијама ту карту после поплава 2006. године, када је и Булевар војводе Бојовића иза куле био поплављен, али су добили само одговор да једина постојећа мапа више не важи због деловања Ђердапа. То значи да је карта застарела још пре 40 година, када је Ђердап саграђен, и да се у међувремену нико није потрудио да је обнови како би заштитио не само вредан историјски и културни споменик, него једну од најслабијих тачака система одбране од поплава. Истина, подземне воде није могуће мапирати прецизно као површинске, али једину помоћ, наводе у ЈП „Београдска тврђава”, на крају су, уместо водопривредних стручњака, пружили археолози, који су се присетили на којим котама су у току истраживања избијали поточићи.

– За такозвану водену капију, из чијих зидова сад избијају млазеви, надлежни су 2006. године рекли да се не може бранити од поплава. Она спаја плато крај реке са булеваром и на земљишту је „Железница Србије”, што било какав захват отежава с правног становишта. Технички гледано, воду на капији немогуће је задржати ако не буду, како су нам објаснили, постављена метална врата која ће се спуштати и подизати зависно од водостаја – каже Марина Андрић, из „Београдске тврђаве”.

Никаква мапа подземних вода, чак и када би је било могуће израдити с прецизношћу, не би много значила, каже стручњак из једне од водопривредних установа. Кула је подигнута на незгодном месту и ту сад помоћи нема, сем да се употребљавају сви могући трикови у ванредној одбрани. Колико год био добар пројекат заштите, кула ће увек бити у извесној опасности. Зато је ово идеалан експеримент за проверу њеног система одбране, што кажу и у „Београдској тврђави”.

За сада, непропусно корито око брањеног дела куле не пропушта воду, али притисак ће расти. Већ сада чак шест пумпи мора да црпе врећама песка устављену воду из пролаза под пругом, али се она ипак пробија на другу страну, мада са друге стране „зида” није виша од тридесетак центиметара, док се испред њега попела до безмало два метра. Поток тече ка десет метара удаљеној „воденој капији”, где се сустиче са млазевима из супротног смера, који избијају из зидова.

– Радимо свом снагом. Овде је проблем дуго био кишни колектор, који смо запушили на линији обале како вода не би кроз њега допирала до булевара. Сада, када су реке оволико порасле, ни тај заптивач не помаже. Вода налази пут око цеви колектора али пумпама успевамо да је држимо на ниском нивоу од око 30 центиметара. Поплавни талас ће врхунац имати у току викенда, а плато иза марине ће вероватно остати под водом у следеће три недеље. Видећемо како ће систем то издржати. Предузели смо све што је сада могуће учинити – рекао је Владимир Баталовић, технички директор „Београд вода”.

Шетачи још нису уплашени и пењу се на пругу да осмотре поплављену панораму. На видику су им и два аутомобила поплављена на шеталишту, од којих је један, изгледа, украден и ту остављен. Сада га као таоца држи река, која уме да похара посед боље од иједног лопова.

В. Вукасовић