Београд
Поглед са Авалског торња на пола Србије
„У игри” су 16. или 17. април, а градске власти ће одредити када ће бетонски колос угостити прве посетиоце
Датум отварања Авалског торња биће саопштен данас, а „у игри” су 16. или 17. април, рекао је за „Политику” Милош – Бато Милатовић, уредник и иницијатор акције обнове ове грађевине. Он каже да ће представници градске власти одредити када ће колос на Авали примити прве посетиоце.
– Договор је да град организује и церемонију отварања. Датум зависи од метеоролошких прилика и усклађивања са обавезама припадника државног врха, које желимо да угостимо на свечаности. И даље су актуелни предлози да у оквиру свечаности отварања буде уприличен крос уз степенице торња, наступ падобранаца – припадника Специјалне антитерористичке јединице и тачка у којој ће учествовати поклоници екстремних спортова. Сви детаљи програма могли би да буду саопштени до краја недеље – наговештава Милатовић.
Он је подсетио да су се од 2003. године, када је покренута акција обнове торња, градитељи успешно изборили са многим искушењима.
– Почетак радова свечано је проглашен 21. децембра 2006. године, а машине су покренуте двадесетак дана касније. Током две и по године ефективног рада било је дана када је требало бургијама разбијати лед. Изградњу је додатно успоравала и кошава, која је три месеца брисала Авалом. Кран на градилишту аутоматски се искључивао кад је ветар премаши брзину од 13 метара у секунди, а тих дана достизао је и 40 метара у секунди – присећа се Милатовић, додајући да ће са видиковца старо-новог симбола престонице моћи да се види 60 одсто територије Србије.
Д. Б.
Последњи коментари
"Mоћи да се види 60 одсто територије Србије", pa popnimo se i postanimo svesni sopstvene velicine,cisto da neispadne da posle nismo znali da smo sve to mogli lako da sacuvamo samo da smo bili pametniji.Sacuvamo u svakom pogledu. Demografskom,ekoloskom....
@JOhnDragan. NE razumete o cemu govorim: nase radovanje je nas trijumf, a dok god se "svetimo Njima" (citaj, zadovoljavanje svoje bespomocnosti) mi pre svega stetimo sebi. Zato, ne boli me vise NATO, nego me raduje toranj do koga sam kao dete pre vise decenija pesacila...
Pogled sa Avalskog tornja naše nesrećne i gladne Srbije, nekima donosi osećaj zadovoljstva i želje da pokažu silnicima da se mi ne damo. I sam sam osećam nemoćnu tugu i bes, kad se setim nepravednog NATO bombardovanja 1999. Hoću, međutim, da pošaljem jednu, u ovom vremenu krize morala, ciljeva, pa i novčanika, po meni razumnu i humanu poruku:
Hajde da se okanimo građenja starih - novih simbola svake vrste. Hajde da teško zarađene donirane ili na drugi način pribavljene pare utrošimo na više garaža, javnih WC-a, igrališta, vrtića i pomoć gladnim, jadnim, nevoljnicima i izbeglicama ( a nas 90% je takvih ).
Time ćemo poslati bolji signal i našima u Americi i Rusiji, a narodu u Srbiji pogotovu. Dosta mi je trošenja javnog ili poklonjenog novca na razne kampanje, marketinge, političke promocije bilo koje opcije. Uzgred Javni Servis RTS bi morao da se pozabavi i svojim programom i trošenjem opštenarodnog nameta u vidu obavezne pretplate. Ni RRA ne reaguje ni na jednu žalbu građana.






