Београд

Потоп у Баричкој реци

Угрожено стотинак кућа у насељу на Обреновачком путу. – Евакуисано двадесетак људи. – Огромна материјална штета

У кући са троје инвалида уништено приземље (Фото А. Васиљевић)

Необуздана бујица сјурила се ниоткуда. Преплавила је и угрозила стотинак кућа надомак Баричке реке – речице у истоименом насељу на Обреновачком путу, која је набујала у току пљуска у ноћи између уторка и среде. Излила се из корита и потопила домаћинства, из којих је евакуисано двадесетак људи. Киша је беснела сат времена. Само толико је било довољно да покрене водену стихију која је жичане ограде сравнила са земљом, а на каменим оставила траг и више од метра дуг. Купила је све што у двориштима није било пришрафљено за бетон – столове и столице носила је ка Сави. Стабла бујних крошњи пољуљала је из корена, ломила им гране, отресла плодове, уништила пластенике.

А до поднева се већ повукла. Нестала је и за собом оставила муљ и непроцењиву штету. Највише су страдала газдинства смештена тик уз речицу, где је вода надвисила прозоре, и није продирала само од подрума на горе, него се кроз прозоре, са све блатом сливала у куће.  

– Невреме је почело око два сата. Куљало је у кућу са свих страна, бујица је досезала метар и по. У пола три звала сам ватрогасце, јер се приземље за 20 минута напунило водом. То је био први талас, онда је наишао још један двоструко јачи. Нисам знала куд ћу пре, како да на спрат „спакујем” три инвалида – мајку оболелу од церебралне парализе, стрица у инвалидским колицима или оца на штакама. А ватрогасци нису могли одмах да стигну јер су имали хитније случајеве у комшилуку – препричава Весна Пауновић, ћерка Живорада, возача ГСП-а који је прошлог септембра помажући инвалиду упао у шахт и сломио оба скочна зглоба, од чега се још није опоравио.

Поплава за собом оставила муљ и непроцењиву штету (Фото А. Васиљевић)
Под у њиховој породичној кући у Улици 31. српске бригаде прекривен је муљем и блатом, а ни после сат времена испумпавања воде ватрогасци нису извукли бару из дворишта.

– Уништено је све – дневни боравак, кухиња, трпезарија, стричева соба. Жика не може без штака и такав се на спрат пео вукући брата инвалида, ја сам збринула маму. Умало да заборавим наше псе. Њих сам попела на таван. Материјална штета је огромна, сав намештај можемо да бацимо, али ми је кола највише жао. Аутомобил је пун воде, муљ је продро и у мотор. Не знам чиме сада да одвозим стрица и родитеље лекару – очајна је Весна.

У комшилуку су се размилеле ватрогасне спасилачке екипе из Обреновца и Београда. По блату до колена, у рибарским чизмама, после бурне ноћи у којој су евакуисали становништво, из дворишта у двориште премештали су пумпе и црева за црпљење воде.

– Спасли смо старију госпођу, која је спавала на спрату и кад се пробудила била је у шоку – није могла да сиђе у преплављено приземље. Одвезена је у старачки дом. Вода је заробила и целу породицу са двоје мале деце. И њих смо евакуисали. Помогли смо и једној непокретној жени – казао је Зоран Николић, ватрогасац.  

Поједини домаћини нису желели да напусте огњишта. Непогоду су посматрали са терасе. Сачекали су да вода спласне, позвали у помоћ комшије са брда с намером да спасу оно што бујица није уништила. Један од њих је Негован Чучуковић.

– Нема шансе да се ни на дан иселим из куће у којој живим 50 година, иако ме је баш потерало. Недавно ми је изгорело поткровље, а ево сада нас је поклопио талас. По мрклом мраку смо излазили, нисмо знали шта нас је снашло. Око шест је искључена и струја да би се избегло веће зло. Ми смо на малом узвишењу и нисмо прошли толико страшно. На време сам подигао шпорет, замрзивач, фрижидер на кухињски сто, а кауче на спрат тако да покућство није сасвим страдало – коментарисао је Чучуковић.

Речица која је набујала за време пљуска и потопила околне куће (Фото А. Васиљевић)
Времешни комшија Светислав сећа се велике поплаве у овом насељу из 1986. године. Али, као и други мештани не памти да је Баричку реку икада задесио овакав потоп. 

– На терену је 36 ватрогасаца пумпама црпло воду из двадесетак најугроженијих кућа. Ту су били и представници Управе за ванредне ситуација Београда. Радници комуналних предузећа уклањали су шут. Евакуисано становништво смештено је код пријатеља и комшија, или у хотел „Обреновац”. За њих је организован и превоз, а Геронтолошки центар је уступио возила – казао је Жељко Јоветић, председник општине Обреновац.

Вода се повукла, али дежурне екипе нису, јер ако се најављивани пљускови обистине потоп у Баричкој реци може да се понови.
----------------------------------------------------

Саобраћај отежан

Саобраћај на Обреновачком путу био је обустављен због поплаве до шест сати. Целог дана одвијао се отежано. Између Умке и Барича радници комуналне службе багерима су прочишћавали канале за одвођење кишнице, а на тој деоници коловоз је био блатњав и клизав до поподневних сати.

– Мање поплаве повремено се догоде у овом делу града. Бујица је дошла и прошла, али тиме проблем није решен и питање је да ли ће бити наредне две, три године. Лане смо покренули пројекат за израду бране са контролисаним испустом воде и тиме би се спречиле сличне непогоде у Баричкој реци. Али тај посао кошта око четири милиона евра, а новац немамо – каже Жељко Јоветић.

---------------------------------------------------

Критична места Обреновачког пута

– Савска магистрала, или Обреновачки пут, једина је веза Обреновца са Београдом. Не верујем да је преплављена деоница у Баричу била дужа од шест метара, а то је било довољно да се саобраћај заустави и обреновачка општина одсече од престонице. Осим овог, постоје још два критична места која зачас могу да пресеку магистралу. Прво је клизиште на Умци, захваљујући којем асфалт има добре прилике да ускоро заврши у Сави, а друго је код скретања за Малу Моштаницу. То место се зове Дубоко и карактеристично је по одронима. Бојим се да ћемо се ускоро срести на том делу пута, јер врло лако могу да га угрозе временске непогоде – рекао је Жељко Јоветић.

М. Симић-Миладиновић
објављено: 05/08/2010

Последњи коментари

Milan NN | 05/08/2010 16:41

Mogli bi malo tu deonicu savske magistrale kod Dubokog da srede. Naravno, mislim na onaj potez od Barica do Umke. Krivudav, neosvetljen i uzak put, na kom svako malo bude zastoj zbog saobracajnih nezgoda, neretko sa smrtnim ishodom. O klizistu na Umci necu ni da komentarisem.