Противваздушној одбрани више би пристајали топови и ракете али, када је посреди цивилни Аеродром „Никола Тесла”, довољне су и праћке. Оне су погодније за јединог ваздушног агресора који се тамо појављује – јата птица. У последњих петнаестак дана три пута су се птице судариле са авионима, без последица по безбедност летелице и путника. Како се такви сусрети у ваздуху заврше по птице није потребно описивати, али ни за авионе нису безопасни. У Америци судари са птицама су оборили 28 авиона од 2000. године, што није драматичан број с обзиром на густину тамошњег ваздушног саобраћаја. И у суседству, где је фреквентност летова слична нашој, у Хрватској, основано је национално поверенство, у којем су, између осталих, и представници министарства одбране и чији је задатак да смањe шансе да се птице претворе у камиказе.

У свету се том проблему поклања све већа пажња, али у Србији нема претераног разлога за бригу, без обзира на птице које надлећу сурчинска житна поља. Статистика „Николе Тесле” из последње две недеље слути на лоше али је то погрешан закључак – птица око београдске ваздушне луке, у поређењу са светским, нема много и судар с њима никада није изазвао пад авиона, као што се то зимус догодило америчком авиону који је принудно слетео у реку Хадсон са више од 150 путника. На релативном миру од птица на нашем аеродрому треба захвалити и редовним мерама предострожности, које осим праћки – сугестији колега из Британије – обухватају и светла, рефлекторе који се ротирају за 180 степени, па и ловачке пушке. Размишља се и о набавци система за испуштање нискофреквентних звукова, које људи не чују али су у слушном распону птица.

– Следећи међународне стандарде нарочиту пажњу у редовним безбедносним патролама обраћамо у свитање и сумрак, када су птице најактивније. И ван тих периода патроле мотре на птице и пријављују торњу ако их примете у зони лета. У том случају одмах излазимо и растерујемо их. Пре две године смо од Пољопривредног факултета добили списак биљних култура чији мирис одбија птице, као што је уљана репица, коју смо тада засадили дуж периметра аеродрома – каже Владимир Мићић, координатор делатности безбедности највеће српске ваздушне луке.

Сем што саде биљке које ће птице одвратити, на аеродрому размишљају и о томе како у близини забранити узгајање култура којима се птице хране. С обзиром на то да се налазе усред Сурчина, многи околни ратари би у том случају морали да се одрекну садашњих усева и замене их онима са списка птицама мрских или непримамљивих култура.

– Пре десетак дана смо се састали са представницима општине Сурчин и министарстава инфраструктуре, пољопривреде и животне средине. Разговарали смо о томе шта би требало урадити да бисмо одагнали птице. Предложили смо Министарству пољопривреде да са одговарајућим инстанцама у свету провери како су они забранили узгајање одређених биљних култура око ваздушних лука. До 31. марта ћемо направити стратегију како да предупредимо повећање броја птица – објашњава Мићић.

Осим што пазе да јата не пресецају зону лета резервисану за много веће „птице”, патроле воде рачуна да се на пистама не нађе ништа што би угрозило авионе, па ни орах који испусти чворак. Одмах за њима иде још једно возило које проверава да ни патролџијама не испадне нешто из возила или са њега. Писта се тако одржава беспрекорно глатком, што подразумева и чишћење трагова гума у зони слета. Проблем у кишној сезони, која почиње ових дана, јесу и веће количине воде, које такође треба уклонити да не би ометале пилоте.

– Чак и у данима „тешке кише”, када је на писти више воде, коефицијент трења на писти далеко је бољи од граничне вредности, што обезбеђује квалитетно и безбедно кочење авиона. У прилог нам иде и што је наша асфалтна подлога веома квалитетна и храпава. Шансе да на „Николи Тесли” авион проклиза као што се десило Јатовој летелици у Истанбулу минималне су. Наравно, коефицијент свеједно проверавамо трипут дневно и шаљемо извештаје у етар. Ако посада авиона пред слетање затражи најновије стање од пре 15 минута, спремни смо да веома брзо испунимо нашу обавезу – рекао је др Велимир Радосављевић, заменик генералног директора аеродрома, који додаје и да је у току набавка још једног возила за мерење коефицијента трења и возила за посипање писте, као и куповина трећег камиона за вучу сметова снега.

Владимир Вукасовић