Тренд презапослених западњака који од понедељка до петка раде као чиновници или предавачи у школама, а викендом, потпуно растерећени комплекса, сортирају робу у магацинима или деле рекламни материјал стигао је и у Србију.

Да све је све више стално запослених у кредитима до гуше који у додатним пословима виде једино решење за излазак из финансијске кризе показују и пребукиране странице специјализованих новинских огласа. Спискови потражње су, нажалост, све дужи, a понуда послова све тања.  

На цени су послићи у којима радно време није строго прописано. Пожељни су они који се могу радити код куће, повремене „тезге” – чување деце, шишање травњака, давање часова математике, српског, хемије… па чак и мини голфа. Понуде попут куцања семинарских радова, помоћи у писању домаћих задатака или позиви на кућне терапеутске разговоре вапаји су слабо плаћених стручњака који једва крпе крај с крајем.

– Општа је беспарица. Због напорног рада и прековремених сати проведених на послу они који би хтели да се додатно ангажују углавном не могу да ускладе време. Желе, али не могу да се уклопе, па често брзо одустају – кажу у агенцији за запошљавање.

За сада је на тржишту свега неколико агенција за проналажење такозваних флексибилних послова због чега Министарство рада и социјалне политике све више инсистира да се ове фирме уско специјализују и изађу и са понудама за запослене. С друге стране, у агенцијама истичу да „не могу да измисле послове” јер их у последњих шест месеци нема ни за незапослене. У односу на прошлу годину  број захтева послодаваца умањен је за чак 40 одсто.      
Многи суграђани који су имали среће да пронађу хонорарни ангажман, а са којима смо имали прилике да разговарамо, не желе да се представе. Стиче се утисак да се стиде или страхују да би им послодавци замерили због тога што са редовног посла трче на додатни. 

– Учитељица сам, али од плате не могу да живим. Лети чистим станове и локале, а ако стигнем и у току школске године понекад послеподне, после школе или викендом. Ко жели да ради може да нађе посао. Никада јавно не бих говорила о томе због угледа – каже наша саговорница. Млађи људи углавном немају таквих проблема, уз сталан посао прихватају и повремене. Један од најбржих и најлакших начина да се хонорарно заради новац јесте дељење летака.

– Већ неколико година убацујем у сандучиће рекламни материјал. За дан је могуће зарадити и неколико хиљада динара. Најпримамљивији је Нови Београд, уђеш у неколико солитера, обиђеш блок и зачас поделиш хиљаду летака. Дељење „из руке” на улици плаћа се двоструко више, зато што је напорније – објашњава Горан Лазић. О свом додатном послу говори и Ранко Поповић који лепо допуњује кућни буџет новцем зарађеним од чекања у редовима испред станица МУП-а.

– За чекање испред страних амбасада нема много заинтересованих, али зато ме многи ангажују да стојим у редовима испред полицијских станица. Људи немају стрпљења, а хитно им требају пасоши. У просеку имам око четири позива недељно што, признаћете, није лоше –  каже Поповић.

Једног од најоригиналнијих начина да заради досетио се извесни Зоран запослен у државној служби. Објавио је оглас да коси траву и уништава коров на плацевима. Према његовим речима, посао је кренуо и сада већ има сталне муштерије међу угоститељима, али и Београђанкама из виших кругова које, како наглашава, „воле да су им дворишта лепа”.

Ивана Албуновић