Престоница без шминке и дотеривања

Ми не судимо да ли је Београд леп или ружан, да ли испуњава естетске, архитектонске, урбанистичке и које већ норме. Желимо, заправо, да забележимо како га Београђани изворно виде, без намере да га улепшавамо или ружимо. Јер Београд није само Калемегдан у пролеће или Скадарлија крцата гостима. То нису разгледнице које штампају туристичке организације и продају туристима да би привукли нове туристе. Зато је тема „Сирово” – Београд је где год идеш, на Карабурми, поред напуштене индустријске зоне...

Овим речима Дарко Станимировић објашњава због чега се прошле јесени одлучио да са још четворицом колега оформи фотографски колектив „Belgrade raw” (Сирови Београд), на чијој се интернет страници престоница указује без шминке и дотеривања. Петорица младих уметника себи су задали исти циљ: да обичне људе на улицама усликају у обичним ситуацијама и њихову свакодневицу представе без „филтера”.

Немања Кнежевић, Андреј Филев, Лука Кнежевић Стрика, Милован Миленковић и Дарко Станимировић за годину дана постојања „Belgrade rawa” објавили су двестарадова, од којих су неки изашли у часопису „Лице улице”.

– Повезали смо се преко Интернета, састали се, причали и схватили да ће права ствар бити ако формирамо активну групу која ствара и поставља у галерију. Сложили смо се да је „улична” фотографија најбољи медиј за то што желимо, јер она нуди и својеврсну авантуру када изађемо да сликамо. За разлику од студијске фотографије, где је све контролисано и где је модел „замрзнут”, град може да те изненади, не најављујући када ће, где и шта да ти понуди. Град ти даје материјал, учествује у снимању много више него студио. Можеш три дана да проведеш  у шетњи и да не направиш добру фотку, а онда у једном дану налетиш на низ невероватних сцена – објашњава Станимировић.

Како би пулс Београда пренели што аутентичније, колеге из „Belgrade rawa” неретко се одлучују да призоре бележе сад већ превазиђеном технологијом – фотографским филмом за који кажу да „има нешто што дигитални чип не може да постигне”.

– Са старим апаратом и филмом си у правој пустоловини. Не можеш да видиш шта си направио док не развијеш филм. Он пружа прави фотографски ритуал, налик на испијање кафе. Није поента у топлом напитку, већ и у кувању, шољицама, сервирању, прелиставању новина... – прича Станимировић.

Питање да ли су београдске фасаде опране или чађаве за „сирове” фотографе нема уметничког значаја. Како сами истичу, најважније им је да „упецају” занимљивости у односу становника према свом граду. Уметничку лепоту отуда носи и призор неодговорног суграђанина који баца ђубре посред тротоара.

– Мноштво је мотива који на први поглед делују ружно, на пример неки солитер соцреалистичке архитектуре који асоцира на блоковску поделу и сиромаштво у Источној Европи. Управо такав градски „ћошак” крије дух времена настанка и развоја Београда, то је аутентична жица града. То је нешто што се доживљава као ружно, али мислим да га таквим треба задржати јер би се у супротном град претворио у место где би се мало ко осећао као код куће – каже Станимировић.

Радови колектива „Belgrade raw”могу се видети на адресама www.belgraderaw.com и www.twitter.com/ belgraderaw, а грађани који желе да својим фотографијама представе доживљај града, слике могу послати на адресу www.flickr.com/groups/belgraderaw.

М. Луковић