Стотине новоотворених угоститељских објеката, хамбургерница и других продавница брзе хране у престоници нису у евиденцији санитарне инспекције. Ово значи да хигијену и исправност хране која се у њима продаје нико не контролише.  

Надлежни две године немају увид на којим се адресама отварају угоститељска предузећа, јер власници више нису у обавези да пре почетка рада прибаве дозволу санитарне инспекције.

Купцима се препоручује обазривост јер не могу бити сигурни да ли у таквим објектима уопште постоји нужник, где се складиште намирнице и у којим условима се храна припрема.

– Бeз наше сагласности угоститељи раније нису ни помишљали да започну посао, али санитарна инспекција више од две године не издаје такве документе. Ово је велики проблем на који већ дуго указујемо, али ефеката нема – рекао је прим. др Зоран Панајотовић, начелник Београдске санитарне инспекције. Он наглашава да о постојању нових  продавница у престоници санитарна инспекција сазнаје из огласа или, чешће, на њих наилази у току редовних контрола.  

– Сматрамо да је то недопустиво, јер би било логично да нам надлежне службе достављају податке о тек регистрованим фирмама – каже наш саговорник. Према Панајотовићевим речима, све чешће због оваквих пропуста настају велики проблеми. Догађа се, каже, да приватник ради пет месеци, а да инспекција ни не зна да он постоји.

– Када коначно до њега дођемо и наложимо затварање радње, сав гнев пада на нас. Правдају се да су добили решење и да им инспекција сада не дозвољава да раде. А како су пословали свих тих месеци њихова је одговорност, јер им санитарна инспекција не издаје сагласност. У Београду сигурно постоји огроман број објеката који нису на нашем списку, а не можемо да надзиремо нешто што не знамо да постоји – истиче наш саговорник.  

Микробиолошку исправност намирница, по налогу санитарне инспекције, контролише Градски завод за заштиту здравља. Инспекција може да донесе одлуку о затварању радње уколико објекат нема текућу топлу воду, ако се излива канализација, или уколико је дошло до епидемије или тровања. Ако је доказано да је храна у киоску била заражена, запослени се упућују на ванредни санитарни преглед, а у објекту се обавља дезинфекција.

Лекари објашњавају да је највећи проблем то што се киосци брзе хране  налазе на осунчаним местима, а посуде са прилозима одлажу на пултове и тако по цео дан стоје изван расхладних витрина. Др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине Дома здравља „Вождовац”, каже да конзумирање покварене хране из киоска може да изазове разне врсте цревних инфекција, а најчешће су такозване стафилококне.

– Најтежи облик инфекције је салмонела. Пацијенти треба да се јаве лекару чим имају симптоме попут благо повишене температуре од 37 степени Целзијусових, мучнину и дијареју. Препорука грађанима је да избегавају сосеве који садрже лако кварљиве намирнице као што су павлака или мајонез. Чим је месо сумњиво, оно има непријатан мирис. Када оставите неки производ на топлом, неизбежно је да се за већ два сата развије бактерија стафилокок – објаснила је др Димитријевић.

Како истиче наша саговорница, власници киоска брзе хране су дужни да испоштују санитарне прегледе и не смеју да се играју са здрављем грађана, јер то може да буде веома опасно. Радници обавезно морају да прођу одређене прегледе и да се придржавају препорука санитарне инспекције.

– Догодило се да ми је у ординацију дошао пацијент којем је у санитарној књижици писало да му је због појаве стафилокока у носу забрањено да ради неколико дана, али коме је директор наредио да мора и да ће, уколико се не појави на послу, добити отказ. Такве ствари треба спречити – нагласила је наша саговорница.

Лекари саветују грађанима да купују храну искључиво у објектима изграђеним од чврстог материјала, које имају просторије за чување намирница за производњу и продају, фрижидер, мокри чвор. Онима који раде у оваквим киосцима саветује се да носе радну униформу, да редовно перу руке и да одлазе на санитарно-здравствене прегледе. 

Д. Д. К. – И. А.

-----------------------------------------------------------

Сумњив квалитет брзе хране

Kада се спомене брза храна, већина људи помисли нa хамбургере, ћевапе, помфрит, уопште на намирнице богате мастима и сољу. Ова храна, прихваћена широм света, недавно је послужила и као инспирација за филм о заљубљености Американаца у хамбургере.

Да ли би режисери имали материјала да и код нас сниме сличан филм и колико су наши суграђани склони брзом начину исхране? О квалитету исхране у такозваним фаст фуд радњама говоре они који се тамо често хране, али и они који не користе њихове услуге.

Стефан Несторовић (17), средњошколац, мисли да је боље хранити се код куће.

– Углавном једем кувану храну код куће тако да се ретко храним у пекарама и избегавам да једем пљескавице. Мислим да нису здраве, па кад морам, једем само у провереним радњама – каже Несторовићева.

Јован Милићев (61), пензионер, сматра да радње брзе хране не задовољавају хигијенске услове.

– Дијабетичар сам и никада не једем у тим радњама брзе хране. Мислим да немају основне услове за рад. Намирнице би требало да се чувају на чистим местима, а о квалитету меса да и не говорим. Једем здраву храну и клоним се масних и сланих оброка, а и нисам сигуран да радници поштују све услове које треба испунити у току спремања меса – наглашава Милићев.

Владан Вуковић (52), правник, у потпуности дели мишљење претходног саговорника.

– Да мислим да те радње задовољавају било какве, макар основне хигијенске услове, био бих присталица таквог начина исхране, јер не бисмо кували код куће, па бисмо штедели време. Не могу рећи да знам колико је квалитетно месо које се припрема у ресторанима брзе хране, али не верујем да је паметније одвојити се од кућног шпорета. Једино што волим и где водим децу јесте сладолед у „Меку” и ништа више – мишљење је Вуковића.

Жељко Медић (26), инжењер технологије, једе ван куће, јер нема навику да кува. Сматра да многи и немају избора, јер цео дан посвете послу.

– Живим сам и не знам да кувам. И да знам, не бих стигао, јер имам мало слободног времена, а у време кад треба да се руча, обично сам на послу. Знам да једем неквалитетну храну, али немам избора. Сваки пут кад уђем у пекару, или наручим пљескавицу, презирем себе и модеран свет. Дешавало ми се да гледам радника како пуши цигарету док пржи моју наруџбину – примећује Медић.

Светлана Атанасковић (60), економиста, воли кувану домаћу храну и једе искључиво кући.

– Никада не једем месо које спремају у „фаст фуд” радњама, јер не верујем да су у питању квалитетни производи. Кувам код куће, јер знам шта кувам и лично купујем намирнице. Не волим када не знам шта једем. Мислим да услове рада проверава инспекција и да добро ради свој посао, па о самим условима у којима се ради не размишљам. Једноставно не верујем у квалитет меса које служе на улици – сумњичава је Атанасковићева.

Драгица Гајић (28), дефектолог, не дели у потпуности мишљење са осталим саговорницима.

– Немам времена да кувам, али мислим да храна није лоша. Није ништа лошијег квалитета него кад бих спремала код куће. Постоје места где је лоша и где су услови за рад нехигијенски, али то можете видети чим се приближите радњама. Верујем да постоје инспекције које добро раде свој посао и да власници морају да задовоље услове потребне за рад. Такође верујем да се квалитет меса и осталих производа проверава редовно. Морам да једем на улици и то је у данашње време просто неизбежно – каже Гајић.

Урош Угарковић (21), пијаниста, нема нимало позитивно мишљење о брзој храни.

– Све радње у Новом Београду бих затворио. Власницима је само битна зарада, а нимало да ли ће муштерија добити тровање. Знам да постоје строги услови о складиштењу хране, а код нас нисам видео да се спроводе у дело. Намирнице се морају чувати одвојено, а ни у једној радњи брзе хране нисам видео више од две просторије. Дешавало ми се да у сендвичу нађем нешто што сигурно није за јело, а нисам тражио да се нађе у мом сендвичу – испричао је Угарковић.

Љ. П.