Osim što bezbednost hemikalija za zaprašivanje komaraca iz aviona i dalje „visi u vazduhu”, ni preparati kojima se krilate krvopije zasipaju sa zemlje još nisu do kraja ispitani. Većina njih je na bazi aktivne supstance po imenu bacilus, a rok koji snabdevači imaju da obave sve procene rizika od tih preparata zacrtan je tek na 30. septembar 2016. godine. Neke opštine su za zaprašivanje na svojoj teritoriji nabavile i preparate koji su u Evropskoj uniji već povučeni iz upotrebe jer su njihovi proizvođači odlučili da aktivne supstance u njima ne podvrgavaju analizama, verovatno zato što im su im one bile preskupe. Ti preparati će kod nas smeti da se upotrebljavaju do februara naredne godine, kažu u Agenciji za hemikalije.

– Preparata na bazi bacilusa, vrste mikroorganizama, kod nas ima 11. Ta aktivna supstanca se smatra manje opasnom od lambda cihalotrina, osnove preparata koji se u Srbiji koriste za tretman komaraca iz vazduha, a treba da budu potpuno ispitani do kraja sledeće godine. Rok za procenu rizika od bacilusa u državama EU je 1. oktobar 2013. godine, dok celovit tehnički dosije za pojedinačne preparate na njegovoj bazi, sa svim analizama eventualnih opasnosti od njihove upotrebe, treba da bude dostavljen do 30. septembra 2015. godine. Kod nas je taj rok, pošto su za tehnički dosije potrebna velika sredstva, novčana i kadrovska, produžen za godinu dana – objašnjava Biljana Milenković, iz Agencije za hemikalije.

Sem onih na bazi bacilusa, u jednom preparatu za suzbijanje komaraca sa zemlje aktivna supstanca je lambda cihalotrin. Reč je o istoj hemikaliji kojom se leteće peckalice napadaju i iz aviona. Tehnički dosije za nju mora biti izrađen do kraja 2013. godine.

– Preparati na bazi hemijskih aktivnih supstanci, koji se u EU više ne upotrebljavaju, nisu ni kod nas odobreni. Njima je odbijen upis u listu, ali je snabdevačima dat rok od godinu dana da potroše zalihe. Znamo da je nekoliko lokalnih samouprava otkupilo te preparate za tretman. Oni nisu nužno rizični jer je nemalo proizvođača odlučilo da ne ispituje aktivne supstance, pošto su procenili da bi ih to koštalo više nego što bi na njima kasnije zaradili. Iz naših opština u kojima se koriste nisu prijavljeni bilo kakvi zdravstveni problemi građana – navodi Milenkovićeva, koja nije znala o kojim opštinama je reč.

Ovu zbunjujuću proceduru, po kojoj se preparat koristi iako još nije potvrđena njegova apsolutna bezbednost, EU je osmislila 2000. godine, kada je donela novi propis o stavljanju u promet i korišćenju biocida, odnosno sredstava za suzbijanje štetočina. Pošto nije bilo razloga da se unapred veruje u to da će pasti na strožem testu bezbednosti, dotad korišćeni preparati su ostavljeni u upotrebi do konačne procene rizika, izuzev onih od kojih su sami proizvođači odustali.

Za još jednu evropsku direktivu ćemo verovatno u dogledno vreme morati da smislimo način kako da je sprovedemo. U EU je za sada zabranjeno samo da se iz vazduha raspršuju preparati za zaštitu bilja, ali se očekuje da će uskoro taj propis biti proširen i na biocide kojima se suzbijaju komarci. Već sada se taj metod borbe protiv zujećih napasti ne preporučuje, a pojedine zemlje EU su ga zabranile na svom području. Za one koji i dalje komarce zaprašuju iz vazduha napisane su preporuke za mere kojima se smanjuje rizik – na primer, mora se obratiti pažnja na to kolika je brzina vetra ili temperatura dok se hemikalija izbacuje iz aviona.

 – Tretman iz vazduha se sve više napušta, ali je kod nas to još nemoguće zbog konfiguracije terena. Ekipe za tretmane sa zemlje ne mogu da pristupe svim žarištima komaraca, pa su akcije iz vazduha i dalje dozvoljene u Srbiji. Da bismo to što brže ostavili iza sebe, pre mesec i po pokrenuli smo projekat izrade studije o integralnom pristupu suzbijanju komaraca u Srbiji. Planirano je da studija, sa akcionim planom, bude gotova do kraja godine – kaže Milenkovićeva.

V. Vukasović