Када би питање за милион динара у квизу било када почиње пролеће, осим метеоролога и астронома, сви би са сто постотном сигурношћу рекли 21. марта, убеђени да су од тог трена богати и да им се снови остварују, а све захваљујући добро савладаном школском градиву. Путовање на Карибе, вожња лимузином, скупе крпице или сопствени стан остали би само пусте жеље које „пропадају кроз под” студија заједно са такмичарем на „врућој” столици, који збуњено размишља где је погрешио. Па учили смо у школи... сећам се као да је јуче било.... како наједном почиње 20. марта и то баш у 18 сати, 32 минута и 12 секунди, реаговали би гледаоци на решење водитеља. Никоме наједном није јасно како се датуми доласка годишњих доба мењају. Е, па грдно се вара свако ко мисли да пролеће увек почиње 21. марта. Лекција о годишњим добима коју су сви морали да знају у било које доба дана и ноћи баш и не важи.

Многи пак датумима не придају важност и кажу да календарско пролеће није значајније од – оног у глави. Мушкарци који се не обазиру на календар кажу да пролећни дан рачунају од када заиграју први фудбал на ливади, или када виде девојку у „мињаку” или дубоком деколтеу. Баке вребају прве висибабе, док малишани кажу да је пролеће дошло када птице запевају, сељаци копају кромпир, кокошке легу јаја, а они баце прошлогодишње патике јер им је мама купила нове које су меркали целе године... Испаде да између доласка замишљеног и правог пролећа може постајати читава вечност. А астрономи кажу да постоји разлика у времену између нашег календара и „нотеса” мајке природе. Њени планови се не поклапају са школским лекцијама.

– Ми пратимо време по Грегоријанском календару по коме година има 365 или 366 дана ако је преступна, са уметнутим 29. фебруаром. Али постоји и природна или тропска година, која траје још око шест сати дуже, па када се укрсте природни и људски календар, добијемо вишка или мањка времена. Како се годишњи календар прилагођава природном, тако пролеће некада почиње 21. марта, некада 20, а све чешће ће се најављивати 19 – објашњава Александар Оташевић, предавач у Астрономском друштву „Руђер Бошковић”.

И преступне године утичу на датуме доласка годишњих доба. При том, треба разликовати и астрономско, датумом одређено доба, и метеоролошко по коме рецимо пролеће због првих топлих дана почиње још у фебруару.

– Клима је изразито сложен систем. Температура стално варира, мења се, па се деси да усред зиме имамо праве пролећне дане – наглашава Оташевић.

Некада година има двоструко више топлих од хладних дана, у неким деловима земље зима често и не постоји, снег је све више реткост, а некада се деси да пада тамо где никада није. Чуда се изгледа дешавају, гледајући по нашем, људском календару. По мајци природи, пак, то је само игра, спонтана одлука да сходно расположењу „испусти” кишу, озари нас сунцем, или завеје пахуљама.

Календар каже, пролеће долази данас и дружиће се са нама 92 дана, 17 сати и 56 минута. Данашњи дан биће дужи девет минута од ноћи, а Сунце ће заћи у 17 часова и 51 минут.

Онима који се придржавају Грегоријанског календара почиње време нових љубави. А онима који већ живе пролеће, и већ увелико су заљубљени, долазе само сунце, дуге шетње обалом реке и пољупци под процветалим крошњама.