Ako se za kriterijum uzme broj pohvala pristiglih na adresu sektora za inspekcijske poslove Sekretarijata za obrazovanje – niko nije zadovoljan radom gradskih prosvetnih inspektora niti prosvetara u osnovnim i srednjim školama!

Kao da poštansko sanduče ove kuće ne može da „svari” pisma hvale, nezadovoljni prosvetari i sumnjičavi roditelji đaka hrane ga zahtevima za proveru valjanosti rada direktora, predavača, stručnih službi i tehničkog osoblja u školama.

Pokazalo se da je među osudama iz prve ruke ujednačen broj osnovanih i neopravdanih.

Ali i da pronalazači nepravilnosti nezadovoljni odgovorom prosvetne inspekcije ne odustaju od „isterivanja pravde”.

Neumorno se iznova žale i podebljanim slovima optužuju zaposlene u ovom sektoru da besposličare, štite škole i direktore, da su neodgovorni, nezainteresovani, osioni...

A između ostalog – moglo bi se reći razumnog – primetili su i da „nema dovoljno kubika vazduha” u učionicama.

Inspektore su pitali i „zašto deca piju vodu sa česme – a ruke im prljave”.

Tražili su i da utvrde najbolji razmeštaj zaposlenih po kancelarijama i đaka po smenama.

Našli su zamerku i Vazduhoplovnoj akademiji, školi u usponu: ne shvataju „zašto se fotokopiranje skripti naplaćuje”. Neupućeni ili bezobrazni roditelji usudili su se da od inspektora zatraže da Grafičkoj školi nalože da primi učenika iz škole za nove tehnologije „Politehnika”.

Pojedini su očekivali da oni mogu da im zakažu sastanak sa gradonačelnikom ili ministrom prosvete.

Sve ove predstavke samo su deo spiska intervencija gradske prosvetne inspekcije u toku prvog polugodišta koji je za „Politiku” sabrala Verica Kovačević, pomoćnik gradskog sekretara za obrazovanje.

U svojevrsnom preseku stanja pominjana su imena 81 osmoletke u 236 postupanja i 55 srednjih stručnih, umetničkih škola i gimnazija u 165 postupanja. Najviše žalbi, primedbi, osnovanih ili neopravdanih zahteva za proveru valjanosti rada vinulo je Osnovnu školu „Stefan Nemanja” i Medicinsku školu „Beograd” u vrh liste po pozivanju inspektora „u goste”.  

Među podnosiocima predstavki za kontrolu rada osnovnih i srednjih škola prednjače zaposleni u prosveti.

Trn u oku su uglavnom ponašanje i rad direktora, sekretara i stručnih službi škole i „poremećeni međuljudski odnosi u kolektivu”.

– Najviše se žale na status, proglašenje „tehnoloških viškova”, raspoređivanje učitelja u produženi boravak, zasnivanje radnog odnosa na određeno i neodređeno vreme, utvrđivanje punog i nepunog radnog vremena ili fonda časova. Brojni su primeri u kojima zaposleni smatraju da im i danas pripada radno mesto na kojem su radni vek počeli pre deset, 15 ili 20 godina – otkriva Verica Kovačević. 

Drugo mesto na skali zauzeli su roditelji zbog sažimanja odeljenja prvih i petih razreda s početka školske godine. 

„Isterivači pravde” ukazali su nepoverenje savetu roditelja, članovima nastavničkog veća i školskog odbora. Tražili su da se preispitaju „cena” đačkog dinara i potreba za izdavanjem školskog prostora. U moru zahteva samo četiri odnosila su se na vršnjačko nasilje, tuče i sukobe među osnovcima.

– Ocenjivanje je bolna tačka za roditelje. Od nas očekuju da procenimo da li je nastavnik postavio adekvatno pitanje ispitujući đaka, da li je dao primerenu temu i odgovarajuće zadatke na pismenom iz srpskog i matematike. Zahtevaju da proverimo da li je kontrolni rađen 35 minuta, kako tvrde, ili 45 kao što je predviđeno. Stižu nam i fotokopije testova. Takve zahteve prosleđujemo stručno-pedagoškom nadzoru. Inspektori ne ulaze na časove, niti su nadležni za proveru tog tipa, time se bavi Školska uprava – pojasnila je Kovačevićeva.

Na adresu sektora za inspekcijske poslove pristigli su i prigovori na organizaciju ekskurzija, lošu hranu i još gori smeštaj u kom su đaci bili prinuđeni da borave. Naša sagovornica razjašnjava da ni to nije posao za prosvetnu inspekciju, već za turističku.

Incident na ekskurziji u Pragu, kada su repertoarom etničkih provokacija trećake Matematičke gimnazije počastili vršnjaci iz Hrvatske, uvrstio je i školu od nacionalnog značaja u ovaj spisak. Tuča učenika i ubadanje nožem zapisale su imena Škole za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju, Hemijsko-prehrambeno tehnološke i Trgovačke na nepopularnu listu.

Simptomatičan za srednje škole je bunt roditelja uverenih da postoje nepravilnosti u polaganju ispita, bili oni popravni, maturski ili prijemni.

– Najčešće proveravamo diplome koje su izdale srednje stručne škole, tako otkrivamo i lance falsifikovanih. Ovi zahtevi uglavnom stižu iz Ministarstva prosvete. Za sada smo utvrdili da dve nisu verodostojne. Ne znači da je uvek škola kriva. Događa se da svedočanstva o dokvalifikaciji i prekvalifikaciji budu poništena zbog diplome koju su đaci navodno ranije stekli pa priložili voljni da se doškoluju – objasnila je Verica Kovačević.

Osim novih predmeta, u presek postupanja inspektora u osmoletkama i srednjim školama, napominje ona, uključila je kontrolne posete, odgovore date upornim podnosiocima zahteva bez ponovljenog inspekcijskog nadzora jer je utvrđeno da su žalbe neosnovane, i prosleđivanje izveštaja ministarstvu. 

– Sve je manje anonimnih predstavki. U većini predmeta podnosioci su nam poznati po imenu, prezimenu i adresi. Jedni te isti se bune, nezadovoljni odgovorom bune se ponovo. A što se osnovanosti navoda tiče, nekada su u pravu, nekada nisu. Odgovor šaljemo na kućnu adresu, ne i na i-mejl jer kod nas još nije zaživeo elektronski potpis – zaključila je. 

M. Simić