Prosečan stanovnik prestonice najčešće za ručak ima krompir, supu i meso, ali najviše bi voleo da mu se u tanjiru nađu sarma ili roštilj, pokazuju podaci marketinške agencije GFK.

Najveći deo zarade naši sugrađani daju za hranu i piće, ali, ako je verovati statistici, ni to nije dovoljno da se uživa u omiljenim kulinarskim đakonijama. Volimo jagnjetinu, ali jedemo jeftiniju piletinu. Pršuta, suvi vrat i druge luksuzne prerađevine od mesa, za koje valja izdvojiti i više od dve hiljade dinara po kilogramu, nedostupne su najvećem broju potrošača. Zato dilema između stotinak grama goveđe pršute ili kilograma najjeftinijeg parizera ne postoji. Dobra je i salama puna vode, samo da frižider i stomak nisu prazni.

Peciva, pice, sendviči i drugi pekarski proizvodi i brza hrana u samom su vrhu liste najomiljenijih prehrambenih proizvoda.

– Navike u ishrani sporo se menjaju – kažu statističari.

U kupovini brze hrane odavno smo lideri. Hot-dog za doručak, pljeskavica s nogu za ručak i čips za užinu svakodnevica su mnogih, a voća nema ni na jednoj listi omiljenih prehrambenih proizvoda naših sugrađana.

A kako hleb i krompir jedemo i do tri puta češće nego stanovnici zapadnih zemalja, dok smo po potrošnji mesa i povrća na začelju evropske nutricionističke liste, postavlja se pitanje kako se zapravo hranimo. Sanjamo sarmu i roštilj, a jedemo krompir. Ribu jedemo uglavnom samo kad postimo, a mleko pijemo dvostruko manje od jednog Nemca ili Francuza.

– Nije reč o tome da naši sugrađani ne žele da se hrane na odgovarajući način i da tako unesu neophodne količine mesa, mleka, voća i povrća. Malu potrošnju ovih prehrambenih proizvoda diktiraju finansijske mogućnosti naših sugrađana, a zadovoljavanje gladi jelima od testa karakteristika je siromašnih zemalja – objasnila je nedavno Ana Todorović, nutricionista beogradskog Doma zdravlja „Savski venac”.

I kada se na takve navike u ishrani nadovežu i posledice krize, javlja se ono što pojedini ekonomisti nazivaju sirotinjskim efektom – kupci se odriču svega nepotrebnog, prodaja tehničke robe i garderobe i dalje beleži vrtoglavi pad, ali zato se sve više pazari hrana.

U ovakav statistički profil prosečnog srpskog kupca uklapaju se i podaci trgovaca. Prema saznanjima „Delta maksija”, od početka godine prodaja osnovnih životnih namirnica porasla je osam odsto. Hleb se traži 11 odsto više nego lane, a meso 15 odsto više.

U „Superveru” je nešto drugačije. U ovom trgovinskom lancu su u avgustu u vrhu liste najprodavanijih proizvoda bili juneće, mleveno i pileće meso, a sada se na njihovom mestu nalaze beli hleb, kifle i banane.

Podaci GFK-a pokazuju i da oko 12 odsto sugrađana brižljivo vodi računa o onome što jede, odnosno praktikuje neki od posebnih načina ishrane. Njihovo istraživanje o navikama u ishrani koje sprovode na svake dve godine pokazuje i da se najviše vodi računa o ishrani u toku posta ili držanja dijete. Najviše ispitanika poštuje verski post, a ostali zdravstvene ili dijete za gubljenje kilograma.

--------------------------------------------------

Pasulj manje popularan u Beogradu

Žitelji glavnog grada ređe spremaju pasulj nego stanovnici mesta u unutrašnjosti. U istočnoj i zapadnoj Srbiji na trpezi najčešće se nađe ovo jelo, dok su testa omiljenija u Beogradu i Vojvodini, pokazuju rezultati istraživanja.

–Pekarski proizvodi su traženi, a brz ritam života ih nameće kao praktične za pripremu, tako da proizvođači polupripremljenih smrznutih testa u našoj sredini imaju veliki potencijal – zaključuju u ovoj agenciji.