Просечан становник престонице најчешће за ручак има кромпир, супу и месо, али највише би волео да му се у тањиру нађу сарма или роштиљ, показују подаци маркетиншке агенције ГФК.

Највећи део зараде наши суграђани дају за храну и пиће, али, ако је веровати статистици, ни то није довољно да се ужива у омиљеним кулинарским ђаконијама. Волимо јагњетину, али једемо јефтинију пилетину. Пршута, суви врат и друге луксузне прерађевине од меса, за које ваља издвојити и више од две хиљаде динара по килограму, недоступне су највећем броју потрошача. Зато дилема између стотинак грама говеђе пршуте или килограма најјефтинијег паризера не постоји. Добра је и салама пуна воде, само да фрижидер и стомак нису празни.

Пецива, пице, сендвичи и други пекарски производи и брза храна у самом су врху листе најомиљенијих прехрамбених производа.

– Навике у исхрани споро се мењају – кажу статистичари.

У куповини брзе хране одавно смо лидери. Хот-дог за доручак, пљескавица с ногу за ручак и чипс за ужину свакодневица су многих, а воћа нема ни на једној листи омиљених прехрамбених производа наших суграђана.

А како хлеб и кромпир једемо и до три пута чешће него становници западних земаља, док смо по потрошњи меса и поврћа на зачељу европске нутриционистичке листе, поставља се питање како се заправо хранимо. Сањамо сарму и роштиљ, а једемо кромпир. Рибу једемо углавном само кад постимо, а млеко пијемо двоструко мање од једног Немца или Француза.

– Није реч о томе да наши суграђани не желе да се хране на одговарајући начин и да тако унесу неопходне количине меса, млека, воћа и поврћа. Малу потрошњу ових прехрамбених производа диктирају финансијске могућности наших суграђана, а задовољавање глади јелима од теста карактеристика је сиромашних земаља – објаснила је недавно Ана Тодоровић, нутрициониста београдског Дома здравља „Савски венац”.

И када се на такве навике у исхрани надовежу и последице кризе, јавља се оно што поједини економисти називају сиротињским ефектом – купци се одричу свега непотребног, продаја техничке робе и гардеробе и даље бележи вртоглави пад, али зато се све више пазари храна.

У овакав статистички профил просечног српског купца уклапају се и подаци трговаца. Према сазнањима „Делта максија”, од почетка године продаја основних животних намирница порасла је осам одсто. Хлеб се тражи 11 одсто више него лане, а месо 15 одсто више.

У „Суперверу” је нешто другачије. У овом трговинском ланцу су у августу у врху листе најпродаванијих производа били јунеће, млевено и пилеће месо, а сада се на њиховом месту налазе бели хлеб, кифле и банане.

Подаци ГФК-а показују и да око 12 одсто суграђана брижљиво води рачуна о ономе што једе, односно практикује неки од посебних начина исхране. Њихово истраживање о навикама у исхрани које спроводе на сваке две године показује и да се највише води рачуна о исхрани у току поста или држања дијете. Највише испитаника поштује верски пост, а остали здравствене или дијете за губљење килограма.

--------------------------------------------------

Пасуљ мање популаран у Београду

Житељи главног града ређе спремају пасуљ него становници места у унутрашњости. У источној и западној Србији на трпези најчешће се нађе ово јело, док су теста омиљенија у Београду и Војводини, показују резултати истраживања.

–Пекарски производи су тражени, а брз ритам живота их намеће као практичне за припрему, тако да произвођачи полуприпремљених смрзнутих теста у нашој средини имају велики потенцијал – закључују у овој агенцији.