Санте насрћу на београдско приобаље

Три марине су збрисане, а једна оштећена, потонуло је вероватно више од стотину чамаца и један сплав, а још десетине речних клубова се боре да одоле притиску леда. То су последице карамбола које су санте начиниле на Дунаву, од Земунског кеја до хотела „Југославија”, у Београду. Три брода потискивача јуче су покушавали да развале ледени покривач, који прети да се претвори у посмртни покров за објекте у том делу београдског приобаља. Није извесно колико дуго ће смети да наставе с напорима, јер Дунавом пристиже још 20 километара леда. Власници пловила и објеката оптужују град и државу да их нису на време упозорили да су у суботу од Сланкамена ка Београду кренуле масивне санте и да им нису пружили готово никакву заштиту од ове тешке зиме. Надлежни тврде да су учинили све што су могли и да оштећени нису предузели све мере опреза које су биле наложене.

У ишчекивању следећег удара, радници речних клубова с ужадима и полугама покушавају да објекте врате у лежишта и учврсте. Остали су без већине потпорних греда које су савијене као потрошене жваке. Згужвани су и чамци који још провирују кроз ледени покривач. Њихови власници, уз помоћ екипа „Београд вода”, покушавали су да, скачући са санте на санту, тетурајући низ даске, пребачене преко делова где вода није потпуно прекривена ледом, дођу до пловила, прикаче на њих конопац и извуку их на обалу пре него што нестану у Дунаву. За рекацију пре налета санти, кажу, времена није било, јер су оне за мање од десетак минута почистиле све пред собом.

--------------------------------------------------

Санте згужвале чамце и сплавове

Вероватно је више од стотину чамаца потонуло, три марине потпуно су збрисане, а једна је оштећена, један сплав је под водом, а остали, међу којима су и неки од најлуксузнијих у Београду, једва су се јуче држали на шиповима и понтонима

На дорћолксом кеју – староседеоци не памте овакве наносе леда (Фото Д.Ћирков)

Згужвани чамци, сплавови изубијани и нахерени, налегли један на други, олупине које провирују из леда – призор је у приобаљу од Земунског кеја до хотела „Југославија”. Откако су прекјуче санте направиле карамбол на том потезу Дунава, власници сплавова, марина и чамаца не знају шта да раде, да ли да спасавају што се спасти може, или да и сами скачу под лед.

Вероватно је више од стотину чамаца потонуло. Три марине, у којима су они били склоњени, потпуно су збрисане, а још једна је оштећена. Један сплав је под водом, а десетине њих, међу којима су и неки од најлуксузнијих у Београду, једва су се јуче држали на шиповима и понтонима. Могуће је да ће они бити препуштени срећи јер три брода потискивача разгрћу наносе колико могу, али већ се размишља о њиховом повлачењу пошто још 20 километара леда пристиже Дунавом.

Радници са речних клубова повлаче ужад и покушавају да објекте врате на место и учврсте их пред следећи удар леда. Потпорне греде од дебелог гвожђа, које их везују за обалу, савијене су као кифле. Приступни мостићи и степеништа су им сабијени у огромне федере.

– Понтон оближњег сплава подвукао се испод нашег понтона. Све се десило за пет минута. Сплав је био пун гостију кад нас је благо заљуљало, рекли смо људима да изађу, неки су се машили за новчанике, али смо их тако рећи избацили на обалу. Извукли су се који тренутак пре него што је треснуло из све снаге – кажу на сплаву „Савана”.

Нешто даље од њих, за разговор нити су имали времена, нити су за њега били расположени. Ледена плоча налегла је на терасу „Амстердама” и гурнула сплав ка „Бибису”, који се набио на „Бахус”.

– Да је између сплавова остављен довољан размак, не би било овакве штете. Али, мало ко је пазио на правила – каже Зоран Матић, помоћник директора „Београдвода”, који, упитан зашто није одржан најављени конкурс за доделу места сплавовима, после којег би се таква правила завела, одговара да његова установа не одлучује о томе.

Борба са ледом била је превише напорна и за један од потискивача, „Тополу”, коме је пумпа јуче пукла па је укотвљен док не стигне нови део. Потискивачи нису могли раније да разбијају лед у овом појасу зато што је покривач тада био превише дебео и чврст, наводe надлежни.

– Нисмо могли ни да ангажујемо праве јаке ледоломце, зато што смо се плашили ђубрета са сплавова које се овде наталожило. Ко зна чега све на дну има, можда и понеко сидро. И ледоломци су ту могли да страдају, па бисмо имали више штете него користи да смо их довели – објашњавају у једној од установа задужених за реке, мада у такву процену, незванично, „Политикин” саговорник из друге надлежне установе није убеђен.

Изостанак ледоломаца само је једна од примедаба коју на ревност државе има наутички клуб „Земун”, један од оних који су малтене уништени.

– Само шипови су нам вредели 250.000 евра. Рачунајући и осталу опрему и чамце, штета је вероватно већа од милион евра. Лед је у суботу кренуо од Сланкамена, а нас нико није упозорио. Извукли бисмо чамце на обалу, али испрва то нисмо могли јер су реконструисали Земунски кеј. Недавно су радови заустављени, али није изграђен праг за извлачење чамаца. Водостај је био низак, тако да смо између површине реке и насипа имали 60 центиметара, што је било превисоко – каже Миле Бошњак, председник клуба.

Прага на Земунском кеју нема, потврђује Матић, али је чамце требало потерати до ресторана „Шаран” или до марине „4. јул”, одакле су могли бити извучени на копно. Упозорење да се сви објекти уклоне из воде капетаније су издале још 2. фебруара, наводе у републичкој Дирекцији за воде, где тврде да нису погрешили када су прошле недеље навели да ситуација код Сланкамена, где је водостај био нагло порастао за два метра због нагомилавања леда, није критична.

– Проблем је што се од онда лед покренуо, а више пута смо упозоравали да су у том случају могуће невоље. За ледоломцима нема потребе јер бисмо њима само убрзали санте. Локалне самоуправе су одговорне за своје акваторије и оне су морале да пазе колико дозвола издају, колико је објеката на њиховим обалама и да ли су сви на месту где могу бити безбедни – сматра Александар Продановић, директор дирекције.

Дозволе за држање објеката у приобаљу је требало да буду подељене на конкурсу за доделу места. Власници сплавова и марина се сада листом питају за шта сваке године дају милионске суме на име разних такса када их држава и град нису заштитили. Чамџије јадикују јер у Београду нема довољно зимовника где би пловила могла бити безбедна док не отопли. На овакве приговоре, који су се чули и раније, стандардан одговор града био је „чим одржимо конкурс, имаћемо и ред у приобаљу и више новца за улагања у потребе оних који ће задржати место на Дунаву и Сави”. И ето нас у зачараном кругу, који се убрзао, претворио у вртлог и усисао пловила и објекте од Земунског кеја до „Југе”.

----------------------------------------------

Само каско осигурање доноси одштету

Они који су, осим обавезне полисе, за своје чамце узели и каско осигурање моћи ће да потражују наплату штете коју им је нанео лед на Дунаву, речено је Бети у „Делта ђенералију”. Ниједан сплав на Земунском кеју код хотела „Југославија” није осигуран. Они се веома ретко осигуравају, првенствено због незаинтересованости власника, али и због неодговарајуће грађе и заштите таквих објеката. Често је реч о несигурним дрвеним конструкцијама премазаним лако запаљивим средствима, кажу у осигуравајућим друштвима.