Десетине казни за разбацивање ђубрета по обалама наплаћене су у последње време махом од власника угоститељских објеката. Знатан број казни исход је сваке контроле, иако их инспектори спроводе на сваке две недеље, понекад и чешће, а аљкави власници локала могу да буду „олакшани” и за пола милиона динара.

– У десетак дана наплаћено је више од 30 мандатних казни, док је још толико пријава предато судији за прекршаје. Када на суд шаљемо правна лица која су власници сплавова или других угоститељских објеката, подносимо две пријаве, једну против одговорне особе, другу против фирме – рекао је Владан Луковић, градски секретар за инспекцијске послове.

Осим плаћања казни, од грађана се очекује да се сами постарају за смеће које су растурили, што они често пренебрегну.

– Власницима локала дат је рок од неколико дана да уклоне отпад. Уколико се ни после тога не побрину за неред, принуђени смо да позовемо екипе „Градске чистоће”. Немарни власник је дужан да надокнади трошкове чишћења – објаснио је Луковић.

„Градска чистоћа” мора да се упосли и у случајевима када није могуће пронаћи власника објекта око којег се налази ђубре. Најчешће су посреди пловила која су напуштена, или су продавана више пута, све док у мноштву папира није изгубљен траг садашњег поседника.

– Без обзира што стално излазимо на терен, сваки пут затекнемо нове гомиле ђубрета. Поједини грађани као да игноришу нове контејнере и канте које смо недавно поставили и упорно бацају отпатке на обале, или право у реку. Највише смећа, случајно или не, проналазимо у близини сплавова – каже Богољуб Радић, координатор оперативног одељења „Чистоће”.

Међу власницима сплавова није лако наћи неког ко би признао да му је икада наплаћена казна за загађивање околине. Признају да има неодговорних колега, али не у њиховој околини.

– Сваке ноћи низ Дунав доплута мноштво кеса са ђубретом. Пошто кесе увек пристигну у исто време, када се затварају ресторани, а унутра су остаци хране и флаше, могу да претпоставим ко баца то смеће – наводи Зоран Мартић, власник сплава „Акапулко”.

Особље ресторана „Кеј” у Земуну такође се жали да вода до њих доноси гомилу отпадака. Више него на колеге, они имају притужбе на понашање градских власти, јер директно у реку, сасвим близу њиховог локала, испуштају канализационе воде које лети изазивају несносан смрад. У разговору са власницима сплавова може се сазнати и да често уочавају измет, чак и лешеве животиња са живинских фарми у Сурчину. Такође, у трупове ресторана на води често се забијају балвани, за које је тешко наћи надлежног у градским службама, те их сплавари само откаче и пусте да плове даље низ реку, ка следећем пловилу.

Надлежност над рекама и обалама била је „разбијена” на неколико служби док пре десетак дана није основано јавно предузеће „Београд воде”.