Српска престоница – у цифрама

Зна ли просечно упућени Београђанин колико наша престоница има улица, кафана, нових пијаца, где се налази најстарија кућа или гимназија, колико нас странаца посећује, где живи највише младих и старих суграђана…

Радозналост најчешће траје врло кратко и изгуби се у свакодневици, саобраћајној гужви или дванаесточасовним пословним обавезама.

Са 10 централних и седам приградских општина, за Београд би се могло рећи да је, у поређењу са другим српским градовима, држава у држави. Нови Београд као најмногољуднија општина има становника готово као Нови Сад, док се Палилула по пространству може поредити са Пожаревцем .... Највише градилишта ниче на Новом Београду, Вождовцу и Звездари. „Српски Менхетн”, некадашња највећа спаваоница, има и највише зелених површина – 347 хектара, а овде су, као и на  Врачару, најскупљи квадрати стамбеног и пословног простора. Према попису становништва 2002. године (подаци Републичког завода за статистику) у Новом Београду живи највише малишана до седме године, као и оних који су ушли у седму деценију живота. У Старом граду налази се најстарија кућа, у Земуну гимназија…а број улица у граду приближио се броју од 8.000.

Недостатак слободног времена, отуђеност, саобраћајни колапси и одумирање ситница које живот значе –најизражајније сукарактеристике савременог доба у метрополама, па се многи, рецимо, с носталгијом присећају старих добрих кафана, биоскопских представа, чувених ћошкића за ноћне расправе и седељке... А кафане? Деведесетих година прошлог века места за добру капљицу и чашицу разговора, само у друштвеној својини било је 224, а до 2006. остало их је свега 30! Тако бар пише у публикацији „Београд у бројкама” у издањуГрадског завода за информатику и статистику. Уместо кафана, на задовољство младих и тугу старијих, никло је између 800 и 1.000 кафића. Црвени и плави карирани столњаци, „златне” и „сребрне” лимене пепељаре и звуци староградске музике изгубили су, тако изгледа, трку са временом. Посете страних туриста такође су цветалетих година. Тада је у наш град похрлило 426.109 светских путника, да би посете странаца све до 2001. биле преполовљене. Руку на срце, у последњих неколико година страни језици, туристички водичи, бакице и декице са широким осмехом и фотоапаратима око појаса, све су чешћа појава на улицама главног града.

Опет, свака општина је прича за себе, са својим недостацима, проблемима, предностима...Тако, ако је веровати подацима ове исте публикације, Београд је од 2001. до 2006. добио 18 нових пијаца. На 48 различитих места продавци своје сталне муштерије свакодневно дочекују са свежим намирницама. Велики тржни центри постали су и наша реалност, а за купохоличаре – рај на земљи. Од 30 „свеимајућих” дућана Београђанима није лако да изаберу прави.

Без обзира на то што канализације нема на 40 одсто територије, од 2001. до 2006. године подаци кажу да је водоводна мрежа продужена за 463 километра. Годишње се повећава и дужина електричне мреже и јавне расвете за по 30 до 40 километара. За пет година број прикључака на гас је повећан за 10.059, а угашено је 25 индивидуалних котларница...