Станари стамбених зграда и заштићених културних добара су према Закону о одржавању зграда, али и по Закону о културним добрима у правно-формалном смислу у обавези да брину о здањима у којима живе. Житељи заштићених објеката, међутим, не морају увек да издвајају новац за уређење њихових фасада, већ могу да закуцају и на врата разних институција за помоћ у суфинансирању.

– Уколико је власник неког споменика културе држава, град или општина, њихова је дужност да у целости финансирају обнову фасаде. Пример где је власник здања држава која је у обавези да брине о изгледу објекта је стари Генералштаб у Кнеза Милоша 33 или Дом народне скупштине. С друге стране, станари задужбине Луке Ћеловића Требињца са Андрићевог венца, чија је обнова фасаде у завршној фази, морали су најпре да се обрате Ректорату, јер је ова институција власник здања која финансира радове – објашњава Александра Шевић, архитекта конзерватор у Градском заводу за заштиту споменика културе.

Станари као закупци простора нису дужни, објашњава наша саговорница, да уређују здања уколико уговором о закупу њихов однос са власником зграде није одређен и у том смислу.

– Пример финансирања из сопствених средстава су корисници задужбине Симе Андрејевића Игуманова, познатије као Игумановљева палата на Теразијама. Они су уложили у радове на дворишној фасади, а за уређење крова и „спољног лица” објекта одговорни су надлежни из града – додаје Шевићева. Архитекта градског завода напомиње да ове закупце закон обавезује на то да брину о објекту у којем живе. Kад грађани нису у ситуацији да финансијски издрже такав терет, градске власти морају да помогну.

У културна добра за чије сређивање је потребно издвојити изузетно много новца, према мишљењу наше саговорнице, треба најпре да уложи градска управа, јер нико не може да очекује да станари тих здања самостално сређују фасаду.

Данас готово 15.000 стамбених зграда чека на обнову фасаде, међу којима има изузетно много здања под заштитом. Број објеката који су „зрели” за преуређење, додаје Шевићева, смањује се из године у годину. Програм „Поправимо заједно”, којим су станари учествовали са 30 одсто средстава у акцији уређења фасада, од пре две године није на снази. Чак се дешавало да једна половина стамбене зграде буде префарбана, док остатак вишеспратнице остане оронуо и сив јер станари нису имали довољно новца за обнову фасаде.

Још 2002. године, подсећају надлежни, градска управа je направила списак од око 150 заштићених објеката који би требало да буду обновљени. „Лица” бројних здања су у међувремену тотално освежена, док нека од њих, нажалост, ни дан-данас нису такнута.

Када је реч о приватним стамбеним објектима, бригу о спољашњим деловима, фасадама и балконима, воде власници зграда. Они за одржавања „лица” својих домова могу да ангажују и поједине фирме. У „Градском стамбеном”, у чијој надлежности има око 14.000 објеката, кажу да је то предузеће по уговору дужно да поправља фасаде склоне паду, али не и да их реконструише.

– Наше предузеће из буџета акумулираног кроз редовну претплату поправља критичне фасада које угрожавају људе и имовину. То подразумева обијање кртих материјала, малтера и цигле, то јест постављање заштитне мреже са петогодишњом гаранцијом. Ове мреже се постављају на објекте специфичне сложености и комбинованих материјала, али се тиме проблем не решава. Станари на овај начин само „купују време” док не обезбеде новац за ревитализацију фасаде – објашњава Борис Мићановић из „Градског стамбеног”.

У случају да се неком комад фасаде обруши на главу, одговорност сноси власник објекта. Повређени штету може да наплати ако је животно осигуран, али му је за то неопходна документација од тренутка када му је указана прва помоћ до краја лечења, као и полицијски извештај, ако је извршен увиђај. Некада се захтев за обештећење подносио „Инфостану”, али данас, кажу у „Дунав осигурању”, за то не постоји надлежна институција што у пракси значи да се лакше повреде попут хематома, посекотина и модрица ни по ком основу не могу наплатити.

М. Бракочевић – М. Луковић

-----------------------------------------------------------

Београдска задруга чека „ново лице”

Посебно угрожен споменик културе од великог значаја, према наводима стручњака из Градског завода за заштиту споменика културе, чија спољашност вапи за обновом је зграда Београдске задруге смештена иза хотела „Бристол” у Карађорђевој улици. Израда пројекта обнове је у завршној фази, а стручњаци завода тренутно се баве израдом пројекта уређења кровне конструкције и целокупне фасаде задруге.