Помислили смо да је дошло време да одложимо капе, вунене рукавице и тешке капуте. Кад оно, само неколико дана пред почетак пролећа, захватио нас је још један хладан талас, који нам је поручио да зима није готова. Град је освануо сав у белом. И овог пута снег је затрпао улазе зграда, блокирао тротоаре и отежавао саобраћај. Радницима комуналних предузећа пружили су „руку помоћи” студенти преко омладинских задруга како би што пре уклонили бели покривач. Хладноћа и тешке лопате нису их уплашиле да на поштен начин зараде коју пару. Једино се жале на кратке паузе за одмор и лошу опрему.

Миливоје Кнежевић, студент Више машинске школе, каже да џепарац који му шаљу родитељи није довољан за његове месечне потребе, па због тога „посећује” задругу.

– Чистим снег готово целе зиме, за дневницу од 1.600 динара. Нису неке паре, али су ми потребне. Радим осам сати дневно, а у паузи добијем сендвич и чај – рекао је Кнежевић.

Неколицина његових колега сматра да су они у лошијем положају него чистачи из комуналних предузећа јер немају топла одела и машине.

– Требало би и нама да обезбеде адекватну униформу. Није лако радити у патикама и јакнама на неколико степени испод нуле – жалили су се академци чистећи снег у близини Дома Народне скупштине.

Највише студената могло се затећи на прометнијим локацијама, али ни споредне улице нису остале затрпане. Нарочито се водило рачуна да буду проходни прилази зградама и јавним установама, али и да се оспособе паркиралишта и тротоари. Пешаци нису имали потешкоћа, али су им са кровова у центру града претиле леденице.