Da bi zadržali mesta na rekama i posle konkursa koji se očekuje sledeće godine, vlasnici splavova će morati da prođu nekoliko testova. I najoptimističniji splavari veruju da će plovila makar trećine, ako ne i polovine njihovih kolega pasti već na tehničkom pregledu i biti eliminisana iz daljeg takmičenja za lokacije. Ostale gazde klubova na vodi izgubiće korak u trci zbog nesposobnosti da i dalje, posle dve sezone mršave zbog besparice gostiju i čestih poplava, redovno plaćaju sve više takse. Ima splavadžija koji pretpostavljaju da će na kraju kvalifikovano za konkurs ostati samo petnaestak rečnih klubova. A i neki od njih su u potencijalnim crvenim zonama, to jest potezima reka odakle će možda biti proterani svi splavovi.

Praktično, plaše se splavari, konkurs će postati bespredmetan s obzirom na to da većina njih više nije u stanju da plaća gradske i republičke poreze. Možda će imati novca da se ipak provuku iduće godine i izbore mesto, ali posle toga, ako takse budu redovno prikupljane i još nastave da skaču, biće „potopljeni”. Klubovi na vodi, tvrde oni, nisu više izvor profita, već bunar koji guta novac. Već sada su jedini koji sebi mogu da priušte da poseduju splav oni koji imaju druge, unosne poslove, pa mogu odatle deo zarade da prebace u budžet za rečni klub i tako ga održavaju živim.

–Oni koji imaju para za tehnički solidan splav imaju sredstava i za takse, ali takvi su malobrojni. Ja sam i dalje u poslu samo zato što mi se partner bavi građevinom, od koje mu još stiže nešto para. Takse su postale sumanute i vlasnici su na ivici da dignu ruke. Godišnje treba platiti 50.000 evra za splav od 500 kvadrata – kaže vlasnik jednog kluba na vodi.

Visina dažbine sada zavisi i od zone u kojoj se splav nalazi. I oni u najskupljim zonama i ostali žale se da parametri za obračunavanje taksa nisu sasvim pošteni. Terasa se računa u površinu na koju se porez plaća za celu godinu, iako se ona može koristiti samo u letnjoj sezoni. Splavari su tražili da za tu kvadraturu dobiju umanjenje nameta, čak su i neki od nadležnih nezvanično priznavali da je to razuman zahtev, ali propis nije prilagođen. Osim toga, ove godine rečne klubove su pogodile i poplave zbog kojih su bili odsečeni od kopna i nepristupačni gostima u toku većeg dela proleća i leta, kada najviše zarađuju.

– Predlagali smo da nam na račun toga skinu deo taksa, kao što su smanjene dažbine lokalima u Bulevaru kralja Aleksandra koje su morali da se zatvore zbog raskopavanja ulice. Ni to nisu uslišili, mada je naša situacija u suštini bila ista – objašnjava drugi splavar.

Gde će biti ustanovljene crvene zone, još niko ne govori. Nezvanično se navode razni krajevi reke, ali nijedan i dalje nije potvrđen. Jedna od zona za koju se odavno priča da mora biti zabranjena za splavove je i pojas oko pristaništa, gde objekti na vodi mogu da ometaju manevrisanje brodova. Inspekcija je nedavno uklonila neke od objekata sa samog pristaništa kako bi ga oslobodila za uređenje koje grad planira, ali su obližnji splavovi, među kojima su i neki od omiljenih, zasad pošteđeni. Konačni projekat uređenja tog poteza takođe još nije definisan ili, barem, nije poznat javnosti.

V. V.