Да би задржали места на рекама и после конкурса који се очекује следеће године, власници сплавова ће морати да прођу неколико тестова. И најоптимистичнији сплавари верују да ће пловила макар трећине, ако не и половине њихових колега пасти већ на техничком прегледу и бити елиминисана из даљег такмичења за локације. Остале газде клубова на води изгубиће корак у трци због неспособности да и даље, после две сезоне мршаве због беспарице гостију и честих поплава, редовно плаћају све више таксе. Има сплаваџија који претпостављају да ће на крају квалификовано за конкурс остати само петнаестак речних клубова. А и неки од њих су у потенцијалним црвеним зонама, то јест потезима река одакле ће можда бити протерани сви сплавови.

Практично, плаше се сплавари, конкурс ће постати беспредметан с обзиром на то да већина њих више није у стању да плаћа градске и републичке порезе. Можда ће имати новца да се ипак провуку идуће године и изборе место, али после тога, ако таксе буду редовно прикупљане и још наставе да скачу, биће „потопљени”. Клубови на води, тврде они, нису више извор профита, већ бунар који гута новац. Већ сада су једини који себи могу да приуште да поседују сплав они који имају друге, уносне послове, па могу одатле део зараде да пребаце у буџет за речни клуб и тако га одржавају живим.

–Они који имају пара за технички солидан сплав имају средстава и за таксе, али такви су малобројни. Ја сам и даље у послу само зато што ми се партнер бави грађевином, од које му још стиже нешто пара. Таксе су постале сумануте и власници су на ивици да дигну руке. Годишње треба платити 50.000 евра за сплав од 500 квадрата – каже власник једног клуба на води.

Висина дажбине сада зависи и од зоне у којој се сплав налази. И они у најскупљим зонама и остали жале се да параметри за обрачунавање такса нису сасвим поштени. Тераса се рачуна у површину на коју се порез плаћа за целу годину, иако се она може користити само у летњој сезони. Сплавари су тражили да за ту квадратуру добију умањење намета, чак су и неки од надлежних незванично признавали да је то разуман захтев, али пропис није прилагођен. Осим тога, ове године речне клубове су погодиле и поплаве због којих су били одсечени од копна и неприступачни гостима у току већег дела пролећа и лета, када највише зарађују.

– Предлагали смо да нам на рачун тога скину део такса, као што су смањене дажбине локалима у Булевару краља Александра које су морали да се затворе због раскопавања улице. Ни то нису услишили, мада је наша ситуација у суштини била иста – објашњава други сплавар.

Где ће бити установљене црвене зоне, још нико не говори. Незванично се наводе разни крајеви реке, али ниједан и даље није потврђен. Једна од зона за коју се одавно прича да мора бити забрањена за сплавове је и појас око пристаништа, где објекти на води могу да ометају маневрисање бродова. Инспекција је недавно уклонила неке од објеката са самог пристаништа како би га ослободила за уређење које град планира, али су оближњи сплавови, међу којима су и неки од омиљених, засад поштеђени. Коначни пројекат уређења тог потеза такође још није дефинисан или, барем, није познат јавности.

В. В.