Када температура на Кипру достигне и премаши 40 степени Целзијусових, становништво подељеног острва уједињује законска одредба по којој је већини запослених забрањен рад од 11 до 16 сати. И у Канади постоје параграфи за случај да се жива „замрзне” на минус 26.

У остатку света, па и код нас, послодавци су једино дужни да примене заштитне мере у тропским или поларним данима.

Те мере, као ни прецизно дефинисани метеоролошки параметри под којима се примењују, нису прописане правним актима већ их одређују шефови, којима инспекција рада може да наложи да их спроведу ако на њих „забораве” . Или – да их казни.

На то се своде и одредбе српског Закона о безбедности и здрављу на раду, каже Вера Божић-Трефалт, директорка републичке Управе за безбедност и здравље на раду.

– Најчешћа мера коју послодавци примењују на великим врућинама је другачија организација рада, посебно између 11 и 16 сати. Да ли ће у том периоду бити потпуно обустављени или делимично смањени послови, зависи од природе делатности. Радови на „Газели” или на мосту преко Аде, на пример, не могу да се прекину јер постоје рокови који не смеју да се пробију. У таквим ситуацијама, једна од могућности је запошљавање већег броја људи који ће мање времена радити, уз чешће паузе у току дана – објашњава Божић-Трефалт.

Док звезда пржи, запослени у грађевинском предузећу „Гемакс” раде два сата краће, каже Ђорђо Антељ, директор.

– После 45 минута рада имају 15 минута паузе. Тада се склоне у хлад или у подрумске просторије где је нижа температура и расхладе водом. После 15 часова раднике преместимо на послове као што су малтерисање унутрашњости објекта, бетонирање подова, развођење инсталација. Али без обзира на то где су ангажовани морају да носе шлемове, рукавице, опасаче – објашњава Антељ.

Запослени у грађевинарству који раде на отвореном, заједно са пољопривредницима, на врху су листе послова који се најтеже подносе на врућини. Актуелна жетва приморава аграрне посленике да се излажу сунцу, што ће им лакше пасти ако се у сред житног поља нађу у савременом комбајну са климатизованом кабином. Грађевинцима је свеједно: било да носе шлем по „најновијој моди” или наслеђен од деде, подједнако се кувају. А не смеју да га скину, да не би угрозили своју безбедност. Њима послодавци, каже Вера Божић-Трефалт, могу да дозволе чешће паузе када ће моћи да охладе главу.

Што на врућини важи за приватнике, важи и за јавни сектор.

Тако су и у „Паркинг сервису” за своје контролоре увели две получасовне „стајке” у току радног дана. Обезбедили су им флашице пијаће воде док су на дужности. И то је, каже наша саговорница, једна од мера које послодавци примењују, уз повремено склањање радника у хлад.

– Смернице ЕУ налажу да запослени морају да буду информисани колико високе температуре штете њиховом здрављу. Влада Србије је препоручила да се овакве и сличне мере примењују кад је температура виша од 35 степени – истиче она.

Препоруке попут владине нису обавезујуће, већ више служе да се подсети на поштовање закона. Њих може да изрекне и локална самоуправа, баш као што је управа града Ниша препоручила јавним комуналним предузећима да поставе цистерне са пијаћом водом на најпрометнијим местима, а општинама и органима градске управе да грађане примају у – климатизованим просторијама.

Д. Буквић – Д. Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Синдикална битка за коту 35 Ц

Синдикат грађевинара Београда годинама се залаже за озакоњење коте од 35 степени као температуре на којој грађевинари не би требало да раде на отвореном. Борба је за сада, према речима Миодрага Миловића, председника синдиката, безуспешна.

– У децембру 2010. тражили смо да се одреди у којим временским условима запослени на градилиштима не треба да раде. Министарства рада и здравља нису се изјаснила о том питању. Неопходно је да се та област регулише. За људе који асфалтирају на 40 степени Целзијусових то нису нормални услови рада – температура асфалта достиже и 100 степени, а да не говоримо о испаравању гасова – објашњава Миловић.

Грађевинари у Хрватској, каже Вера Божић-Трефалт, кад жива пређе 35. подељак не раде краће, али примају веће плате. Према њеним речима, то није пракса у ЕУ, јер су радници изложени вишеструко јачем зрачењу за непропорционално повећане зараде.

-----------------------------------------------------------

Слободним даном против несвестице

Запослени у Аустрији имају право на слободан дан за време великих врућина само ако постоји опасност да колабирају, изјавила је Андреа Комар, експерт Синдиката запослених у приватним предузећима у овој земљи, преноси Танјуг. Она је додала да су послодавци обавезни да укључе клима-уређаје или, ако их немају, да покрену вентилаторе.

Шефови нису у обавези да запосленима омогуће туширање на радном месту, али морају да им обезбеде довољно освежавајућих напитака и да уведу додатне паузе и „олабаве” кодекс облачења.

-----------------------------------------------------------

Казне од 10.000 до милион динара

Послодавцима али и радницима који крше Закон о безбедности и здрављу на раду запрећено је новчаним казнама од 10.000 до 1.000.000 динара.

Највећа глоба, од 800.000 до 1.000.000, предвиђена је за послодавце –правна лица која радни процес не организују тако да заштите животе и здравље запослених или не обезбеде финансијска средства за превентивне мере. За тај прекршај прописана је новчана казна од 40.000 до 50.000 динара за директора, односно друго одговорно лице код послодавца. Приватни предузетник који начини тај прекршај ризикује да изгуби од 400.000 до 500.000 динара.

Казна за запослене који не користе заштитне рукавице или опасач за рад на висини износи од 10.000 до 20.000 динара.