За месец и по дана Институт за имунологију и вирусологију „Торлак” постаће стратешки партнер са једном од две највеће компаније за производњу вакцина. Договор ће бити закључен или са компанијом „Глаксо Смит Клајн” или са фармацеутском кућом „Санофи Авентис”, а детаљи уговора су још далеко од јавности због тајности пројекта. Све ће бити озваничено крајем јуна.

Како за наш лист објашњава др Бранислав Лазић, директор Института „Торлак”, инсистираће се на томе да уговор са партнерима траје минимум седам, осам година јер је то реалан период када се многи послови могу реализовати.

– Такав потез јавно говори да о продаји „Торлака” нема ни речи. Радимо бројнe пројектe, а мало је познато да „Торлак” производи и око 100 такозваних подлога за микробиологију, које одлазе у земље у окружењу, Словачку, Чешку, Нигерију и Албанију. Велику помоћ можемо да пружимо пацијентима које муче алергије. Имамо могућност да утврдимо осетљивост на више од 140 алергена на храну и полене трава и дрвећа. Наши стручњаци могу да дају одговарајућу терапију, која се узима у октобру, новембру и децембру, а затим је пацијент „миран” целе године – јер је заштићен. Терапија је јевтинија него лечење само једног алергијског напада. Планирамо да договоримо са Управом града Београда да у сарадњи са Секретаријатом за дечју заштиту обавимо тестирање малишана на алергије у предшколским установама, како бисмо предочили родитељима да њихово дете има тај проблем – објаснио је др Лазић.

У сарадњи са Министарством животне средине и Секретаријатом за здравство направили су пројекат за уништавање медицинског отпада, уредили и простор за те сврхе, стигле су им и прве машине, а др Лазић каже да им је циљ да буду регионални центар за уништавање медицинског отпада. Много прашине подигло се и око уништавања вакцина против новог грипа које су неискоришћене. Доктор Лазић истиче да су они бесплатно складиштили и дистрибуирали ове вакцине, док су касније, због договора са РЗЗО-ом и Министарством здравља, прикупили непотрошена цепива. Мораће, каже, да направе тендер и да их извезу у иностранство на уништавање јер Србија нема спалионицу таквог отпада.

– Целокупна количина која треба да се уништи заједно са амбалажом је лакша од тоне, а колико смо упознати, цена је, заједно са транспортом, између два и четири евра по килограму. Поносни смо на то што смо 2009. године добили сертификат Светске здравствене организације (СЗО) за обезбеђивање такозваног хладног ланца, безбедност, складиштење и дистрибуцију вакцина – додаје др Лазић.

Пројекат производње „Торлакове” вакцине против грипа приближава се крају, а др Лазић очекује да ће се цепиво наћи на тржишту 2012. године. Пилот серија вакцина је завршена, а сада следе претклиничка и клиничка истраживања. Брзина производње вакцина, каже он, зависи и од новца који имају, па ће им тако веома важан за ову област бити и кредит од 16 милиона евра који треба да добију од Европске инвестиционе банке.

– Од СЗО-а смо на конкурсу за пројекат производње вакцина против грипа добили 1.100.000 долара. Њихова комисија нас је недавно обишла и добили смо најбољу оцену за досадашњи рад и додатних 400.000 на поклон да наставимо реализацију пројекта. Пре две недеље на конгресу СЗО-а у Мексику одржали смо предавање о свему томе, а добили смо и медаљу за успешну презентацију – додао је др Лазић.

Однедавно, изабрани лекар може да упути пацијента на анализе у овај институт, а раније су људи шетани од лекара до специјалисте и назад, па пред лекарску комисију... Најчешће се долази због анализе на присуство респираторних вируса, на коксаки вирус, на присуство вируса у трудноћи... У четири референтне лабораторије, које имају сертификат СЗО-а, ради се неколико десетина анализа, а мишљење свакодневно траже и странци.

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Животиње – становници „Торлака”

Недавно је Институт „Торлак” поклонио јагодинском ЗОО врту осам „зелених” мајмуна који су рођени у овој установи. На танзанијским мајмунима никада нису рађена испитивања, а реч је о животињама које су потомци мајмуна на којима су рађена испитивања за такозвану полио вакцину.

– Због испитивања имамо лабораторијске животиње, мишеве и пацове, као и оне који нам значе због производње. У шталама се налази 10 коња, а у тераријуму око 400 змија, шарки и поскока. Змије су потребне да би се правио серум против њиховог отрова којим „покривамо” неколико земаља. Са животињама се рукује по правилницима, а набављамо само оне које имају лиценцу – објаснио је др Бранислав Лазић.