Najviše zaposlenih koji su se odvažili da radni dan započnu tek od 22 sata žitelji su Beograda. Dok su u ostalim delovima Srbije, sem u većim centrima, lokalna industrijska postrojenja, radionice, klubovi i restorani, zabravljeni već posle deset uveče, u prestonici koja prednjači u noćnom radu najviše posla ima u sektorima usluga, turizma i ugostiteljstva. Treća smena, kažu stručnjaci, ima svojih prednosti i mana. Rad u toku noći smatra se težim, a često i opasnijim od dnevnog, i njegova vrednost je viša. Satnice su određene ugovorom o radu, koji zaposleni potpisuje u trenutku stupanja u radni odnos.

U turizmu i ugostiteljstvu trećina zaposlenih radi uveče i u noćnim smenama, kažu u Uniji poslodavaca Srbije, dok taj broj u sektoru zdravstva premašuje 40 procenata medicinskog kadra.

– Od ukupnog broja zaposlenih, između 150.000 i 200.000 građana radi noću ili u drugoj smeni. Rad od 22 časa do šest ujutro sledećeg dana u Srbiji se vrednuje 126 posto, to jest 26 odsto se plaća više nego posao obavljen u dnevnoj smeni, pa je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg radnici prihvataju ponudu – kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije.

U vreme kada je domaća industrijska proizvodnja bila u usponu, zaposleni su se „grabili” za rad u trećoj smeni. Danas je situacija sasvim drugačija, dodaje Rajić, pa se noćni rad sveo samo na velike centre. Osim u turizmu i ugostiteljstvu, posla u „sitnim satima” donekle ima u oblasti transporta i u zdravstvu.

– Javni sektor u Srbiji zapošljava 36 odsto građana, a od te cifre upravo u državnim ustanovama čak 88 odsto njih radi danju. U drugim zemljama javni sektor upošljava maksimalno 18 odsto, što znači dvostruko manje nego kod nas – objašnjavaju u Uniji poslodavaca Srbije.

Sindikati u Britaniji procenjuju da noćne smene radi oko 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih, ali ne bi trebalo zaboraviti da je, kaže Rajić, ova ostrvska zemlja industrijski snažno razvijena. Udeo treće smene u engleskoj industriji je triput veći nego u Srbiji.

Amerika i veći deo Evrope „neguju” različite modele u ustrojstvu noćnog rada. U zemljama u kojima je dan kraći i onima koje su bliže polarnom krugu, broj radnika koji zarađuju platu u toku noći znatno je niži.

– Španija u kojoj „cveta” turizam ima potrebu da uposli više radnika u noćnoj smeni jer je iznos naknade čak 40 odsto veći nego u dnevnom radu. Dobar primer plaćanja je i Kina koja takođe ima aktivnu noćnu smenu. Rudarima koji kopaju metale sleduje naknada od 150 odsto čime se ova dalekoistočna zemlja svrstava u red onih koje najviše novca izdvajaju za noćni rad – obznanjuje Dragoljub Rajić.

Na ceni su i ekstremni poslovi – u brodogradnji, metalskoj industriji, noćnom ronjenju, solanama, koji idu i do sto posto na osnovnu zaradu, pogotovo kada se radnici izlažu većem fizičkom naporu.

Postavlja se pitanje koliko su radnici iz noćne smene zapravo zaštićeni i da li je poslodavac dužan da zatraži mišljenje sindikata pre početka rada o merama bezbednosti i zaštite zdravlja.

Nadređeni je po Zakonu o bezbednosti zdravlja na radu dužan da za noćni rad obezbedi dodatna sredstva, na primer da više osvetli prostoriju za rad, mašine i opremu, a od sindikata se zahteva dodatno mišljenje samo u slučaju ako je reč o radnom mestu sa posebnim rizikom. Poslodavac može da rasporedi svakog zaposlenog da radi noću, podsećaju u UGS „Nezavisnost”, ali kada on nije dao pisanu saglasnost, nadređeni ne sme da ga „drži” u trećoj smeni više od sedam dana.

Radovan Ristanović, direktor Republičkog inspektorata za rad, poručuje da je inspekcija za prvih šest meseci donela 57 rešenja o otklanjanju nepravilnosti u noćnom radu.

– To je zaista mali broj rešenja, od 2.680 koliko ih je doneto. Najčešće zamerke odnose se na mesto rada koje nije obezbeđeno ili ako radnik nije potpisao saglasnost da radi duže od sedam dana u trećoj smeni – ističe Ristanović.

Broj povreda u trećoj smeni je takođe mali. Samo tri odsto takvih ozleda registrovano je noću, najveći broj njih zabeležen je u prvoj smeni, čak 59 odsto, dok su od početka ove godine u poslepodnevnoj smeni inspektori utvrdili 38 odsto povreda na radu.

Marija Brakočević