Највише запослених који су се одважили да радни дан започну тек од 22 сата житељи су Београда. Док су у осталим деловима Србије, сем у већим центрима, локална индустријска постројења, радионице, клубови и ресторани, забрављени већ после десет увече, у престоници која предњачи у ноћном раду највише посла има у секторима услуга, туризма и угоститељства. Трећа смена, кажу стручњаци, има својих предности и мана. Рад у току ноћи сматра се тежим, а често и опаснијим од дневног, и његова вредност је виша. Сатнице су одређене уговором о раду, који запослени потписује у тренутку ступања у радни однос.

У туризму и угоститељству трећина запослених ради увече и у ноћним сменама, кажу у Унији послодаваца Србије, док тај број у сектору здравства премашује 40 процената медицинског кадра.

– Од укупног броја запослених, између 150.000 и 200.000 грађана ради ноћу или у другој смени. Рад од 22 часа до шест ујутро следећег дана у Србији се вреднује 126 посто, то јест 26 одсто се плаћа више него посао обављен у дневној смени, па је то један од главних разлога због којег радници прихватају понуду – каже Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца Србије.

У време када је домаћа индустријска производња била у успону, запослени су се „грабили” за рад у трећој смени. Данас је ситуација сасвим другачија, додаје Рајић, па се ноћни рад свео само на велике центре. Осим у туризму и угоститељству, посла у „ситним сатима” донекле има у области транспорта и у здравству.

– Јавни сектор у Србији запошљава 36 одсто грађана, а од те цифре управо у државним установама чак 88 одсто њих ради дању. У другим земљама јавни сектор упошљава максимално 18 одсто, што значи двоструко мање него код нас – објашњавају у Унији послодаваца Србије.

Синдикати у Британији процењују да ноћне смене ради око 20 одсто од укупног броја запослених, али не би требало заборавити да је, каже Рајић, ова острвска земља индустријски снажно развијена. Удео треће смене у енглеској индустрији је трипут већи него у Србији.

Америка и већи део Европе „негују” различите моделе у устројству ноћног рада. У земљама у којима је дан краћи и онима које су ближе поларном кругу, број радника који зарађују плату у току ноћи знатно је нижи.

– Шпанија у којој „цвета” туризам има потребу да упосли више радника у ноћној смени јер је износ накнаде чак 40 одсто већи него у дневном раду. Добар пример плаћања је и Кина која такође има активну ноћну смену. Рударима који копају метале следује накнада од 150 одсто чиме се ова далекоисточна земља сврстава у ред оних које највише новца издвајају за ноћни рад – обзнањује Драгољуб Рајић.

На цени су и екстремни послови – у бродоградњи, металској индустрији, ноћном роњењу, соланама, који иду и до сто посто на основну зараду, поготово када се радници излажу већем физичком напору.

Поставља се питање колико су радници из ноћне смене заправо заштићени и да ли је послодавац дужан да затражи мишљење синдиката пре почетка рада о мерама безбедности и заштите здравља.

Надређени је по Закону о безбедности здравља на раду дужан да за ноћни рад обезбеди додатна средства, на пример да више осветли просторију за рад, машине и опрему, а од синдиката се захтева додатно мишљење само у случају ако је реч о радном месту са посебним ризиком. Послодавац може да распореди сваког запосленог да ради ноћу, подсећају у УГС „Независност”, али када он није дао писану сагласност, надређени не сме да га „држи” у трећој смени више од седам дана.

Радован Ристановић, директор Републичког инспектората за рад, поручује да је инспекција за првих шест месеци донела 57 решења о отклањању неправилности у ноћном раду.

– То је заиста мали број решења, од 2.680 колико их је донето. Најчешће замерке односе се на место рада које није обезбеђено или ако радник није потписао сагласност да ради дуже од седам дана у трећој смени – истиче Ристановић.

Број повреда у трећој смени је такође мали. Само три одсто таквих озледа регистровано је ноћу, највећи број њих забележен је у првој смени, чак 59 одсто, док су од почетка ове године у послеподневној смени инспектори утврдили 38 одсто повреда на раду.

Марија Бракочевић