Уместо у дом здравља, децу воде у Институт за мајку и дете

Лекари пријемне педијатријске амбуланте и хитне хируршке службе Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић” из године у годину бележе све већи број прегледа малих пацијената и то у време када раде домови здравља.

Уместо да у току дана имају мање посла медицинари баш тада дечаке и девокчице примају у ординације из момемента у моменат. Већина оних који дођу немају упут изабраног лекара, ни лабораторијске налазе, па лекари губе драгоцено време док не ураде све анализе како би се поставила тачна дијагноза.

Решење, руководиоци ове куће, виде у већој ангажованости домова здравља, свакодневном укључивању педијатријских служби клиничко-болничких центара и постављању пунктова хитне медицинске помоћи за децу на више локација у граду.

И у Београду треба увести иста правила каква постоје у другим већим градовима, сматра проф. др Радован Богдановић, директор Института за мајку и дете. Да би се то остварило потребно је ојачати педијатријске екипе у Заводу за хитну медицинску помоћ јер је неопходно имати више таквих мобилних екипа.

– Наопака пракса да сви доводе децу без упута ремети рад. Зато је наш предлог да се то онемогући и врати обавезност доласка са упутом. На граници смо могућности да збринемо све који долазе, па ћемо, ако се ништа у догледном времену не промени, примати у радно време домова здравља само оне који имају упут надлежног лекара – истиче др Богдановић.

Институт за мајку и дете дежура 24 сата сваког непарног датума у месецу, али и када нису на списку дежурних установа, прегледају све малишане који дођу, јер никога не желе да врате са прага болнице. У бившој Југославији у овој установи бележило се око 17.000 прегледа најмлађих, а како се земља смањивала – тај број се све више повећавао.

Само у прошлој години имали су око 30.000 прегледа хитних случајева на педијатрији, а ако се има у виду да је са болесним малишаном био барем један пратилац, то значи, каже др Радован Лукешевић, начелник Пријемне педијатријске амбуланте, да је само кроз ово одељење прошло око 60.000 особа. Урађено је и око 35.000 супспецијалистичких прегледа.

– То значи да само кроз чекаоницу пријемне службе прође око 100.000 малишана. У овој години досад смо обавили око 7.000 хитних прегледа деце у пријемној амбуланти. За 10 до 15 одсто је повећан број прегледа у 2013. у односу на претходну годину. Око 40 одсто малишана долази због повишене телесне температуре, што може да буде симптом неке инфекције или упале. Парадокс је да више родитеља доведе децу у радно време домова здравља него ноћу, када ове здравствене установе не раде. Од укупног броја оних који дођу у нашу службу, прими се на даље лечење њих 15 до 20 одсто, то јест сваки пети или шести пацијент. Осталих 80 одсто се враћа на кућно лечење, а веома мали број од њих добије антибиотик. Они би требало да буду збринути у дому здравља. А, ипак, дођу и чекају по неколико сати на пријем, а уопште нису случајеви за нас. После стижу критике на дужину чекања, а не на стручност лечења – наглашава др Лукешевић.

Сада је сезона респираторних вирусних инфекција, па много малишана долази на прегледе због ове проблематике, али генерално гледано, најчешће је деци потребан преглед педијатра због тога што повраћају, имају пролив, отежану дишу, најчешће због астме, а има и случајева тровања таблетама, средствима за чишћење.

– Затрпани смо и захтевима за заказивање прегледа у супспецијалистичким амбулантама, јер се деца често из домова здравља упућују код нас без разлога, па се жале ако не могу да буду примљени у року од 30 дана. Тренутно шест лекара дежурају на педијатрији и ако буде повећан број доктора на том послу, изгубићемо основну улогу – лечење деце на одељењима, јер доктори који дежурају, по закону, морају да се одморе 24 сата – додао је др Лукешевић.

У овој дечјој установи збрињавају се све хитне повреде, чак и оним данима када лекари ове куће нису дежурни јер хитна хируршка амбуланта, каже др Ђорђе Крављанац, начелник Хитне хируршке пријемне амбуланте, тада ради од 7 до 20 сати, где се збрињавају мали пацијенти код којих није потребна хоспитализација.

У прошлог години зашили око 3.000 рана

Малишане у ову кућу родитељи доводе и због повреда приликом пада са висине или у саобраћајним незгодама. Прошле године су, каже др Ђорђе Крављанац, у Хитној хируршкој пријемној амбуланти збринули и око 3.000 рана код пацијената насталих у игри или приликом пада, па је било потребно ушивање одређеног дела тела у локалној анестезији.

– Код око 300 малишана морали смо да учинимо све због повреда које су имали са опекотинама које су добили због проливене вреле кафе или воде, као и због стављања шаке на врелу ринглу или рерну. Направимо годишње око 4.000 гипсаних лонгета због прелома. Када се све ове повреде саберу, испадне да смо бринули о једном малом граду. Деца се збрињавају према приоритету хитности, а родитељи се некад љуте и инсистирају да баш њихов малишан буде први прегледан иако му живот није угрожен. Свега пет одсто се прими у болницу од свих оних који се у нашој амбуланти прегледају – додаје др Крављанац.