„Позваћу онај број за давање савета. Тако је најбоље. Па, види како му је црвена ова тачка код колена. У последњих сат и по је чини ми се, још и порасла. Је л’ видиш овај тегет прстен око тачке? Мислим, може да се загноји, не дај боже, да дође и до сепсе. Сем тога, заборавио си да се баш на том месту пре два дана ударио...”, уплашено је мајка дечака покушавала да објасни свом супругу у каквом је стању њихово новорођенче.

„Побогу жено, није му ништа. Какве те мисли то спопадају? Немој да зивкаш сваки дан ту ,Хало бебу’, вероватно те имају у евиденцији под одредницом ,хистерик’. Звала си их и кад му је процурео нос, и кад му је отпао пупак, једном се само пробудио усред ноћи, па си одмах дохватила слушалицу... Видиш да нам је дете весело, добро једе...”, тешио је супругу новопечени тата.

Телефонске линије 3237-357 и 3237-358 не престају да звоне већ девет година. Позиви родитеља стижу из земље, околних држава и целог света. У последње време, све чешће зову Новопазарци и грађани Црне Горе. И очеви све више траже савете од медицинских сестара, а међу корисницима има и педијатара, медицинских радника...

Мајке интересује да ли смеју да пуше поред отвореног прозора, јер је пушење недавно забрањено у затвореним просторијама. Једној је чак дете упало у ве-це шољу па је окренула познати број и хитно потражила савет. „Извадите дете из клозетске шоље, окупајте га и водите рачуна да се то више не догоди”, поручили су јој. Било је и случајева да усплахирена мајка није знала како да поступи док јој се малишан брчкао у води у коју је уместо купке сипано средство за чишћење. Грижа савести навела је једну од њих да позове „Хало бебу” не би ли сазнала када ће се њено седмомесечно чедо одљутити. Цео дан је била на путу, а када је дошла беба јој се није смејала, већ ју је само пратила погледом...

Анђелка Котевић, шеф службе „Хало беба”, напомиње да појам хистерична мајка – не постоји.

– Све су оне само уплашене, или у дилеми. Ниједно питање није ни смешно, ни глупо. Чак нам се јављају и колеге. Што особа више зна, у већем је проблему, а то је случај управо са здравственим радницима. Јер, када је рођено дете у питању, сва знања падају у воду па је особи потребно и туђе мишљење – објашњава Котевићева.

У служби која дневно прими до 340 позива ради седам дежурних, а међу њима је и један момак. На рад Владимира Глишовића, који већ две године саветује родитеље, нико није имао примедбу. Кроз разговор он покушава да растерети оне који позивају, смири преплашене, а они су заузврат са њим и док су на летовању и зимовању. Позивају га, додаје у шали, и са ски-стазе и са плаже.

Да дежурни из саветовалишта не лече телефоном, потврђује и Гордана Лазић, која девет година ради у служби. Нисмо ту, подсећа Гордана, да постављамо дијагнозе, већ да кроз разговор увидимо проблем очима родитеља.

– Саветовање је индивидуална ствар, прича за себе. Не можемо да реагујемо тако што ћемо скратити ток разговора, али се трудимо да останемо у оквирима од три до пет минута – истиче Инга Мијаиловић, медицинска сестра која у „Хало беби” ради од оснивања. Колико је тешко ограничити време које посвећују усплахиреним родитељима, илуструје случајем од пре неколико дана: заредом се, каже, јавило пет мајки, а свака од њих је грцала у сузама. А недавно је, открива нам, „ординирала” и у градском превозу. Када се враћала са смене, у разговору са колегиницом поменула је „Хало бебу”. Једна мајка која се затекла у аутобусу је то чула, па је брже-боље искористила прилику да се изјада о свом проблему.

М. Бракочевић

-----------------------------------------------------------

Месечно 9.300 позива

Дежурни центар „Хало бебе” месечно региструје 9.300 телефонских контаката. Откако су линије отворене, обављено је 815.936 разговора. Број позива изван Београда је у порасту, они сада чине 15 одсто од укупног броја. Трећина разговора дешава се ноћу, док се највећи број позива односи на децу до шестог месеца. Одскора, бележи се повећан број позива родитеља чији су малишани старији од годину дана.