Пржећи се на сунцу и температурама од готово 35 степени Целзијусових комуналци, улични продавци, запослени у киосцима брзе хране, пекарама, трафикама и други који раде на местима где не може клима да притекне у помоћ од врелине, кажу да су на такве услове већ навикли и да памте и горе жеге. На врелим престоничким плочницима, далеко од „ушушканих” канцеларија многи броје дане до годишњих одмора и повремено погледају у небо, надајући се да ће им облаци бар накратко „притећи” у помоћ и направити хладовину. Тако је било и јуче, када су многи узалуд призивали кишу.

– Издржавамо, мора се, није нам ово прво лето да смо на улици. Радимо од седам ујутру до пет по подне, важно је да се све заврши у року. За неколико дана бићемо готови, а онда нас селе на другу локацију. Још не знамо где ће нас „прекомандовати” – објашњава прекаљени радник „Београд-пута”, док чупа ужарене коцке у Улици краља Петра.

Он и десетак колега овде раде на „пресвлачењу” коловоза. Дочекују нас са алатом у рукама али разговор није разлог да прекидају посао говорећи да за њих нема врућине.

– Није баш као да смо у канцеларији, али преживећемо. У сваком случају, вама је много лакше – додаје један од њих.

У близини екипе „Београд-пута”, пролазници журе низ Кнез Михаилову улицу према чесми, која је постала једно од најпосећенијих места на шеталиштима у центру града. Чека се ред за расхлађивање, а неки већ жале за кишним временом и свежијим данима с краја јуна.

– Овде је највећа врева по подне, када се завршава радно време, сви се сјате ка чесми, па тада имамо и највише посла – сведочи један од уличних продаваца са тезге на престоничкој „штрафти”.

Ништа пријатније није ни на Теразијама, поготово на аутобуској станици код хотела „Москва”, где се многи путници припремају да уђу у „пећи”, како неки од њих називају усијане тролејбусе. „Опремљени” лепезама, марамицама и другим предметима којима ће се успут борити против високих температура, улазе и броје минуте до станице на којој силазе. Завиде возачу којем је „обавезни” део гардеробе постао и расхлађени пешкир око врата.

Једно од најтоплијих места у престоници је и Трг Славија, где се осим путника и запослених у комуналним предузећима у „начичканим” киосцима брзе хране и трафикама осим јела „кувају” и радници. Док стоје поред врелих роштиља, кажу да ових дана и нема толико муштерија, јер су сви на годишњим одморима. Убедљиво најпопуларнији производ у току лета је расхлађена минерална вода.

– Већ осам година радимо овде, навикли смо. Теже је овом колеги што нас снабдева угљем – наводи једна од запослених из роштиљџинице и показује у правцу камиона из којег радник истовара џакове ћумура, убеђујући полицајца да ће за неколико минута ослободити тротоар.

Недалеко од њих почиње препирка између једног пешака и возача који труби не желећи да попусти и омогући суграђанину да пређе улицу на „зебри”. После неколико гласних и сочних псовки које су њих двојица разменили, на коловозу се ствара мања гужва и Славијом одјекују аутомобилске сирене. 

– Од овог сунца сви су још нервознији него иначе. Ваљда им је врућина „ударила” у главу – мирно закључује старија пролазница посматрајући свађу двојице суграђана. 

Н. Белић