„Зелени прстен” уз „аграрни максимум”

Градска управа расписаће и ове године конкурс „Зелени прстен” којим ће појединачним пољопривредним произвођачима бити бесповратно додељена половина средстава за подизање нових засада воћа и пластеника за поврће. За разлику од 2010. када је у подухват уложено 97 милиона динара а потрошено 37 милиона, сада ће из буџета бити издвојено 34 милиона. Новост је и да ће условима јавног позива бити прецизирана најмања и највећа површина на којој пољопривредници могу да подигну засаде и пластенике.

Разлог за прописивање „аграрног минимума” јесте да се што већи број произвођача мотивише за учешће на конкурсу, док ће максимум бити одређен како би се, с обзиром на ограничена средстава, субвенције издвојиле за што више пољопривредника.

У области воћарства, са 13 милиона динара биће премирано узгајање јагоде, малине, боровнице, трешње, кајсије, крушке, уз постављање система за заштиту и наводњавање. Повртари, за које ће бити опредељено преосталих 21 милион динара, моћи ће на ове погодности да рачунају у својим пластеницима. Узгој „зелениша” Градска управа подстицаће и у непрофитним организацијама у области пољопривреде, а већ је донета одлука да се за ову сврху додели близу 12 милиона динара Пољопривредном факултету у Београду, Институту за економику пољопривреде, манастирима Фенек у Јакову, Светог архиђакона Стефана у Сланцима и Светог архангела Гаврила у Тресијама код Сопота, лазаревачкој црквеној општини, као и за три пољопривредне школе.

Сточари ће у 2011. моћи да рачунају на субвенције за набавку стеоних јуница, а сви конкурси, укључујући и „Зелени прстен”, биће расписани у марту. До тада, из Градске управе позивају да се до 20. фебруара достављају предлози за награду града Београда појединачним произвођачима за допринос у пољопривреди.

Град ће наставити и са премирањем млека, одгоја првотелкиња и репрезентативних изложби. Новац из буџетског фонда стечен од давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини и даље ће бити преусмераван престоничким локалним самоуправама за комасацију, одводњавање, наводњавање и парцелисање земље, као и уређење атарских путева и студијско-истраживачке педолошке радове.