Када је пре нешто више од две године двадесетседмогодишњи Лазар К. за 200 евра изнајмио једнособан стан у Жаркову, кирију је плаћао око 16.000 динара. Овај издатак сада „се попео” на више од 21.000 динара. Живи сам па је за храну месечно издвајао десетак хиљада динара. У току јануара ове године је, само како би напунио фрижидер, потрошио око 14.000. Комуналије је плаћао око 4.000 динара, а сада више од 6.000. Није њему потребна статистика да би му показала да живи лошије. Свакодневни живот боље одсликава пад стандарда – овом младићу је пре две године за кирију, храну и рачуне било довољно 30.000 динара, а сада ове трошкове не може да покрије ни са 41.000 динара. Сиромашнији је 30 одсто!

Ситуација је утолико гора што нема назнака да ће, барем не у првој половини ове године, талас поскупљења бити заустављен. Храна свакодневно поскупљује, а од првог марта најављује се и повећање цена струје. Често то буде окидач за нова поскупљења...

Милан Простран, секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије, каже да је ефекат поскупљења хране у нашој земљи драстичнији него у другим државама јер највећи део зараде одлази баш на прехрамбене производе.

– Србија не може ван света јер је и на светском тржишту све поскупело. Али, док се у Сједињеним Америчким Државама на храну потроши десет одсто зараде, а у земљама Европске уније између десет и 15 процената, код нас је то више од 40 одсто – оцењује Простран.

Због сталних поскупљења хране у Националној организацији потрошача Србије (НОПС) чак су затражили од Владе Србије да примора тржишне такмаце да смање марже за основне животне намирнице.

– То је једини начин да се спрече поскупљења. Ми не причамо о маржама за које сви знају и које се у малопродаји крећу до 20 одсто, већ о прикривеним наметима. О томе колико произвођач мора да плати да би ушао у неки ланац. То су огромне цифре које се на крају прелију на потрошаче – каже Горан Паповић, председник НОПС-а, додајући да је прича о томе колико смо из месеца у месец сиромашнији постала део наше свакодневице.

– Погледајмо цене три производа – уља, шећера и брашна. Јефтинији су у Немачкој где је просечна зарада вишеструко већа. Када то увидимо, свака друга прича је депласирана – истиче Паповић.

А недавно спекулисање око више цене беле векне почело је да се обистињује. У Ваљеву је бели хлеб поскупео десет динара и сада кошта 50, а основна намирница понела је вишу цену и код приватних пекара у Сремској Митровици. У Београду ценовници хлеба још мирују, али цене хране у главном граду откривају Београђанима да су сиромашнији чак 30 одсто него пре годину дана. Трн у оку сваком потрошачу је то што нема прехрамбеног производа који није добио вишу цену. Зато и не примећују да су козметика и кућна хемија још драстичније поскупеле. Цене страних дезодоранса премашиле су 300 динара, а лосиони за после бријања постали су луксузни артикли.

У таквој ситуацији и онај ко никада није одлазио у минус сада прелази црвену линији после двадесетог у месецу, а ту су и стари-нови начини задуживања.

– Број чекова исписаних у току протекле године увећан је 30 одсто, са 600.000 на више од 800.000. Њихово учешће је са осам одсто у току 2009. године порасло на 14 процената у 2010. години – наводе у агенцији ГФК која се бави истраживањима тржишта.

С. Деспотовић

---------------------------------------------

Рафови и даље чекају шећер

У трговинама и даље нема довољних количина шећера. Боља снабдевеност очекује се када ова намирница добије више цене или када Влада Србије одлучи да интервенцијом из Републичких робних резерви ублажи несташицу. Ситуација са брашном нешто је боља и ова намирница може да се нађе, мада је избор мањи него раније.