Ukoliko Srbija hoće u Evropu, moraće da uredi i beogradski zoološki vrt prema evropskim standardima, nedavno je istakao Vuk Bojović, direktor kalemegdanskog životinjskog staništa. Obradovale su ga najave predstavnika gradskih vlasti da će „Vrt dobre nade” uskoro preći u ruke Skupštine grada i da će posle njegovog dvodecenijskog zalaganja konačno umesto društvenog postati javno preduzeće.

Iako je 23 godine na čelu vrta koji je, kako ističe, zahvaljujući njegovim zalaganjima i vezama sa svetskim vrtovima, napunjen životinjama, najavljuje da je moguće da se u dogledno vreme i povuče sa toga mesta.

– Posvetiću se vajanju, to je moja profesija, ali ću uvek dolaziti u „Vrt dobre nade”. Pre nego što prestanem da upravljam njime, hoću da sednem i dogovorim se sa najvećim svetskim i domaćim stručnjacima o budućem sastavu, rasporedu životinja u vrtu i eventualnom proširenju na ranije granice. Veoma je bitno da nađem naslednika koji neće da uništi ovo stanište, već da to bude neko ko voli životinje i brine o njima. Pokušavao sam već nekoliko puta da pronađem takvu osobu, ali se uvek ispostavljalo da ljudi gledaju kako da izvuku korist iz zoo vrta – istakao je Bojović.

Naglašava da je neophodno izdvojiti nekoliko stručnjaka, poslati ih u inostranstvo, u velike evropske vrtove, da steknu iskustva i onda se vrate u „Vrt dobre nade”.

– Nisam zadovoljan sadašnjim izgledom zoo vrta, treba ga unaprediti, uvesti u Evropu. Kad se, međutim, setim u kakvom sam ga stanju zatekao, bez pare iz državne kase uspeli smo da napravimo od njega „grand superbrend Srbije”. Stručnjaci iz Evropske asocijacije zooloških vrtova i akvarijuma rekli su da će biti pod njihovom zaštitom, u stalnom sam kontaktu sa njima. Pored jednoglasne odluke o transformaciji preduzeća, članovi komisije za zoološki vrt takođe su svi odreda glasali za ostanak vrta na Kalemegdanu i njegovo proširenje na nekadašnjih 14, umesto sadašnjih sedam hektara, da to bude svetski vrt. Ukoliko ne mogu da ga prošire na ranije granice jer se poklapaju sa Beogradskom tvrđavom, neka se širi na drugu stranu ka Paviljonu „Cvijeta Zuzorić” – objašnjava Bojović.

Neophodno je, kaže, onda pozvati i poznate arhitekte koji bi od kalemegdanskog staništa napravile pravi dragulj Beograda, pa nikome više ne bi palo na pamet ideja o selidbi. Zahvaljujući profesorima Fakulteta veterinarske medicine dr Zoranu Stanimiroviću, dr Jevrosimi Stevanović i dr Ninoslavu Đeliću, na neki način „Vrt dobre nade” postao je i nastavna baza.

– Profesor Đelić u toku cele godine u vrt dovodi studente i ovde im drži predavanja, čime je napravljen veliki pomak. San mi je da u upravnoj zgradi vrta napravimo amfiteatar, da se kompletna nastava održava u zoo vrtu, pa da u njemu predaju stručnjaci iz sveta. Tako se radi u razvijenim zemljama i izgradnja amfiteatra uveliko bi doprinela ugledu glavnog grada – istakao je Bojović.

D. Jokić

---------------------------------------

Potvrda gradonačelnika

Postoji ideja da beogradski zoološki vrt bude proširen i to na sadašnjoj lokaciji – istakao je juče Dragan Đilas, gradonačelnik. „Vrt dobre nade” neće biti privatizovan ni premešten, već će, kako je pre neki dan i najavljeno u „Politici”, postati gradsko preduzeće.

–  Milion ljudi godišnje poseti ovaj beogradski brend, a analize svih evropskih organizacija idu u prilog činjenici da zoološki vrt treba da ostane na sadašnjem mestu jer su tamošnji uslovi dobri – objasnio je Đilas.