Уколико Србија хоће у Европу, мораће да уреди и београдски зоолошки врт према европским стандардима, недавно је истакао Вук Бојовић, директор калемегданског животињског станишта. Обрадовале су га најаве представника градских власти да ће „Врт добре наде” ускоро прећи у руке Скупштине града и да ће после његовог дводеценијског залагања коначно уместо друштвеног постати јавно предузеће.

Иако је 23 године на челу врта који је, како истиче, захваљујући његовим залагањима и везама са светским вртовима, напуњен животињама, најављује да је могуће да се у догледно време и повуче са тога места.

– Посветићу се вајању, то је моја професија, али ћу увек долазити у „Врт добре наде”. Пре него што престанем да управљам њиме, хоћу да седнем и договорим се са највећим светским и домаћим стручњацима о будућем саставу, распореду животиња у врту и евентуалном проширењу на раније границе. Веома је битно да нађем наследника који неће да уништи ово станиште, већ да то буде неко ко воли животиње и брине о њима. Покушавао сам већ неколико пута да пронађем такву особу, али се увек испостављало да људи гледају како да извуку корист из зоо врта – истакао је Бојовић.

Наглашава да је неопходно издвојити неколико стручњака, послати их у иностранство, у велике европске вртове, да стекну искуства и онда се врате у „Врт добре наде”.

– Нисам задовољан садашњим изгледом зоо врта, треба га унапредити, увести у Европу. Кад се, међутим, сетим у каквом сам га стању затекао, без паре из државне касе успели смо да направимо од њега „гранд супербренд Србије”. Стручњаци из Европске асоцијације зоолошких вртова и акваријума рекли су да ће бити под њиховом заштитом, у сталном сам контакту са њима. Поред једногласне одлуке о трансформацији предузећа, чланови комисије за зоолошки врт такође су сви одреда гласали за останак врта на Калемегдану и његово проширење на некадашњих 14, уместо садашњих седам хектара, да то буде светски врт. Уколико не могу да га прошире на раније границе јер се поклапају са Београдском тврђавом, нека се шири на другу страну ка Павиљону „Цвијета Зузорић” – објашњава Бојовић.

Неопходно је, каже, онда позвати и познате архитекте који би од калемегданског станишта направиле прави драгуљ Београда, па никоме више не би пало на памет идеја о селидби. Захваљујући професорима Факултета ветеринарске медицине др Зорану Станимировићу, др Јевросими Стевановић и др Нинославу Ђелићу, на неки начин „Врт добре наде” постао је и наставна база.

– Професор Ђелић у току целе године у врт доводи студенте и овде им држи предавања, чиме је направљен велики помак. Сан ми је да у управној згради врта направимо амфитеатар, да се комплетна настава одржава у зоо врту, па да у њему предају стручњаци из света. Тако се ради у развијеним земљама и изградња амфитеатра увелико би допринела угледу главног града – истакао је Бојовић.

Д. Јокић

---------------------------------------

Потврда градоначелника

Постоји идеја да београдски зоолошки врт буде проширен и то на садашњој локацији – истакао је јуче Драган Ђилас, градоначелник. „Врт добре наде” неће бити приватизован ни премештен, већ ће, како је пре неки дан и најављено у „Политици”, постати градско предузеће.

–  Милион људи годишње посети овај београдски бренд, а анализе свих европских организација иду у прилог чињеници да зоолошки врт треба да остане на садашњем месту јер су тамошњи услови добри – објаснио је Ђилас.