Ахилова пета Интернета

Незнанци с маскама нису прекјуче зауставили светски дигитални крвоток. Помрачење је изостало, укључени екрани су непрестано светлуцали. Уколико се понегде догодио краћи или дужи прекид, то још није обзнањено.

Више од две милијарде и 200 милиона житеља на Земљи било је крајем прошле године повезано у светску рачунарску мрежу. Замало сваки трећи је размењивао поруке у виду текста, снимка, звука и покретних слика, на први поглед невидљивим колоплетом.

Да ли је то био довољан разлог за свеопшту пометњу уочи најављеног замрачења 31. марта?

Страх је дубоко укорењено човеково осећање, што упућује на то да има једну од најбитнијих улога у преживљавању. Преко гена се преноси с колена на колено на сваку јединку; да није незаобилазан, ишчезао би у току еволуције.

Стрепња од искључења умрежених људи прерасла је у готово махнито узбуђење. Као да је тајанствени глас с небеса довикнуо: „Биће скоро пропаст света, остаћете без Интернета!” Највише су се узнемирили малолетници који малтене на сваки сат проверавају на својим „мрежним огледалцима” (профил) да ли им се још неко у међувремену дивио („лајкање”).

„Неприлично је што такво страховање сви злоупотребљавају: политичари, новинари, обавештајци, па и поменута дружина”, упозорава проф. др Бождар Раденковић с Факултета организационих наука у Београду, који је својевремено руководио увођењем Академске рачунарске мреже у нас, претече домаћег огранка Интернета који је успостављен 1991. „У суштини, Интернет је скуп међусобно повезаних самосталних мрежа пружалаца услуга (провајдери), државних органа и великих предузећа.Таквих има око 40.000, а сваки за себе је интернет у малом.”

Од најранијих дана с краја 1969. године, под именом Арпанет (компјутерска мрежа под надзором Министарства одбране), Интерент је данас израстао у најразуђеније и најзамршеније „високотехнолошко клупко” за размену сваковрсних чињеница с краја на крај планете. На насловници „Њузвика” (8. август 1994) осванула су тројица занесењака, Џон Постел, Стив Крокер и Винт Серф, који политичарима и богатунима дочаравају будуће повезивање (inter-networking) помоћу банана, краставаца и изанђалих телефонских каблова.

У наше време свих 40.000 интернета у малом (аутономни системи) обједињују преусмеравање (рутирање) протока и својеврсни телефонски именик (сервис имена домена, Domain Name System).

„Потоњи се глобално контролише, али је хијерархијски организован,веома дистрибуиран и врло чврст”, објашњава професор Божидар Раденковић. „Ако неки од сервера (моћни рачунари опслужиоци) откаже, већина адреса се налази у меморији сродних машина нанижим лествицама који још неколико дана могу пружати речену услугу. За то време се виши може поправити или се занеколико сати успоставитинови (алтернативни) скуп сервера највишег нивоа.Штогод да се деси, Интернет у границама аутономног система наставља даради, једино је власник у прилици да га искључи.”

У најкраћем, Интернет се не може ископчати глобално с једног места, могуће су техничке и административне тешкоћекоје се веома брзо отклањају.

Американци су пре петнаест година покушали да преузму потпунуадминистративну контролу над Интернетом и убрзо одустали.

Али никада не реци никад: и непобедиви Ахил је имао слабу тачку, зашто не би Интернет. Технолошки скуп поступака за преусмеравање саобраћаја, протокол за рутирање (Border Gateway Protocol,BGP) уведен је, према казивању нашег саговорника, пре двадесетак година. Другим речима, застарео је и подложан је злоупотреби.

У међувемену је забележено више покушаја, од којих је један објављен фебруара 2009. године, познат као „сајбер атомска бомба”(cybernuke), када је пола Интернета искључено.

Други се десио 27. авгсута 2010. када је извесна доценткиња с Дјук универзитета рекла на предаваљу високошколцима: „Децо, а сада ћемо да видимо како је прошлог пута искључен Интернет”. Пред очима студенета је конфигурисала мали преусмеривач (рутер), који вреди педесетак, долара и изазвала прекид, не користећи ишта недозвољено или неуобичајено!

У сећању је остало да је извесни својевремено са академске мреже пола светског протока са Интернета преусмерио на своју кућну адресу!

Истинска „ахилова пета Интернета” јесте прекидање или чупање бакарних и светлосних проводника широм света, нешто налик учесталим крађама сакупљача секундарних сировина у Београду и другим градовима Србије.

На такве нападе ни Интернет није отпоран.