Нови грб, правилно изговарање назива, мајице попут оних које имају студенти Харварда, промена сајта уз консултацију светског стручњака с Кембриџа, промоција универзитетског спорта као што је веслање, привлачење страних студената и охрабривање наших да одлазе на стране универзитете, само су део активности које је ових дана предузео млади тим Универзитета у Београду како би највећи и најстарији српски универзитет постао видљивији на европској академској мапи.

– Да бисмо приближили студентима праву визију нашег Универзитета, и да би им омогућили да и они утичу на ове промене, отворили смо Фејсбук страницу (www.facebook.com/univerzitet.u.beogradu), имамо и Јутјуб, додуше само на српском језику за сада (www.youtube.com/univerzitetubeogradu), као и линкедин, а у плану је и отварање Твитера. Ако може Медведев, може и УБ – каже за наш лист Марјан Николић, менаџер за односе с јавношћу Универзитета у Београду.

Значи очекујете да вам Тадић пошаље прву поруку, као што је Обама Медведеву?

– Па ето, ми се надамо – кроз шалу одговарају Николић и Павле Иветић из Сектора за међународну сарадњу УБ и објашњавају:

– Није само званична презентација Универзитета прикладна за комуникацију са студентима. Желимо да га приближимо студентима и путем популарних друштвених мрежа, да се побољша услуга коју добијају у ваннаставним активностима, да осете да Универзитет брине о њима, а не само да их има у што већем броју. Већина факултета у свету је далеко одмакла у том погледу, поготово амерички попут МИТ или Харварда који имају више од 1.000 видео снимака на својим јутјуб каналима, а ми ћемо бити задовољни ако у наредне две-три године стигнемо до 500 и зато позивамо све факултете да доставе своје видео презентације.

Уколико желимо да УБ представимо као најбољи и најутицајнији, наставља Марјан Николић, морамо да почнемо од имена:

– На пример, раније су говорили Београдски универзитет, а прави је назив Универзитет у Београду.

На наш коментар да и професори, чак и ректор, изговарају – Београдски универзитет, Николић каже да је то тачно, да је скраћеница свима ушла у уши, нарочито од студентских протеста и чувене пароле „Ја сам студент БУ”, али да су сви свесни да посао ребрендирања Универзитета није нешто што се може завршити за месец дана, јер није у питању само свакодневни говор, већ и уџбеници, текстови, интернeт презентација...

– Већина студената и дипломца се везује за факултет, а не за групацију факултета или Универзитет као целину. Цела идеја јесте да се не студира на факултету већ на Универзитету, како се говори и у свету. Студираш Кембриџ, не кажеш који део. Осим тога, Болоња признаје само Универзитет као целину, а не факултет као правно лице. Више од 50 одсто студената не зна ни шта је ни где је Ректорат, чак не знају ни име ректора.... Има студената који не знају шта је Капетан-Мишино здање и да је ово друга зграда у Београду која има највиши степен државне заштите као културно-историјско добро – објашњавају Николић и Иветић.

Многи студенти такође не знају ни које све могућности и предности имају као студенти УБ.

– На пример, мобилност студената: мали проценат академаца зна да имају могућност да иду на семестар, годину дана током студија на размену на неки универзитет у иностранству, да добијају стипендију, полажу испите које би и ове полагали и ништа не би изгубили – каже Иветић, наводећи само део земаља са којима постоји званична међууниверзитетска сарадња – Немачка, Италија, Шпанија, Француска, Аустрија, Белгија, Словенија, Хрватска, Бугарска, Јапан, Мексико, ускоро и Грчка.

Иначе, сви универзитети у Европи имају циљ да до 2020. имају бар 20 одсто мобилних студената. По речима наших саговорника, нама је циљ бар 10 одсто. Тренутно од 90.000 академаца УБ, овај званични канал користи око 1.000.

То је начин и да се привуку страни студенти, наставља Марјан Николић, а томе треба да допринесе и редизајн сајта Универзитета, јер је управо то прво место на којем странци траже информације о студијама у Србији. По његовим речима, због тога и јесу вредни предлози водећег светског консултанта за интернет презентације универзитета, која је 10 година била директор комуникација на Кембриџ универзитету. Она је прегледала наш сајт и дала нам низ корисних савета за његово унапређење.

Саставни део јачања имиџа Универзитета у Београду, каже Николић, биће и промоција универзитетског спорта, од кошарке и фудбала па до веслања, који јесте престижан спорт на Универзитету и у којем смо веома успешни у светским размерама, а о чему јавност мало зна.

На наше питање колико им у овом послу одмажу професори, који тешко прихватају новине, он каже да је сигуран да ће све ове промене професори испратити, јер у крајњој линији, ништа од овога не би било могуће без њих.

– Европа и свет постављају неке другачије стандарде и професори су свесни да томе морају да се прилагоде. Они су већ изменили приступ многим стварима, комуницирају са студентима путем електронске поште и Фејсбука, дају бројеве својих мобилних телефона... – објашњавају наши саговорници.

Сандра Гуцијан