politika
За недељу 21. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Апотека у гаражи

Неки власници убацују у апотеке производе „испод жита”, каже Драгољуб Вучићевић, генерални директор „Велефарма”
Драгољуб Вучићевић

Сиво тржиште лекова лане било је као деведесетих година прошлог века, јер су људи који желе да преко ноћи дођу до профита, уносили медикаменте илегално, истакао је у разговору за „Политику” Драгољуб Вучићевић, генерални директор компаније „Велефарм”. Он каже да се у неке приватне апотеке убацују производи „испод жита”, али да то не чине апотекари већ власници ових установа и да је неопходно обавити редефинисање власништва над апотекама, односно ко заправо може њима да управља.

– Докле год је дозвољено да неко ко поред улице има гаражу и у њој отвори апотеку, ангажује фармацеута да ради, а као власникуређује набавку медикамената имаћемо хаос. Такав човек неће посезати за снабдевањем које поштује стандарде, већ ће лекове набављати повољније и неће зазирати од нежељених ефеката. Кад је реч о помоћним лековитим средствима, она се појављују на тржишту без одговарајуће контроле и регистрације, а сигуран сам да стварају проблеме грађанима – истакао је Вучићевић.

Кад је кренула прича о томе која ће компанија бити задужена за увоз и дистрибуцију вакцина против новог грипа, многи су били изненађени да веледрогерија попут „Велефарма” није конкурисала за тај посао.

Подсећамо, вакцине су набављене од „Новартиса”, а за увоз је била као њихов партнер задужена компанија „Југохемија”. Вучићевић каже да је у њиховој кући оцењено да би улазак у тај посао представљао висок ниво репутационог ризика и стога нису конкурисали, а време ће показати да ли су донели праву одлуку.

На наше питање, да ли у Србији постоји монопол на тржишту лекова, наш саговорник истиче да монопола нема у пуном смислу те речи, али да постоје одређене околности које указују да је у добром делу фармацеутског тржишта присутан утицај одређених људи и институција на токове промета лекова.

– Сама чињеница да је део набавке лекова за државне здрaвствене установе регулисан кроз организовање тендера, а већи део није, ствара простор за закључак да је тржиште под одређеним утицајем институција, политике, или неких других фактора. Био бих неозбиљан кад бих рекао да корупције у овој области нема. Толико је било разних скандала да и они који су мало упућени у дешавања могу да закључе да је апотекарство у Србији у озбиљним проблемима – истакао је директор „Велефарма”.

Велики пословни системи имају штете због свега овога, јер се догађа, истиче Вучићевић, да управо такви губе трку са фирмама које не би смеле да добију право да буду снабдевачи здравствених установа.

Многи се питају где завршавају лекови који су из разних разлога повучени из продаје и да ли се уништавају на прави начин. Вучићевић каже да је правило да се они одлажу у карантин као фармацеутски отпад и припремају за уништавање.

– У Србији законска регулатива није употпуњена одговарајућим правилницима о уништавању лекова, али сада се ради на томе. Не постоје организације које уништавају фармацеутски отпад, већ се извози у Мађарску и Аустрију, што је веома сложен и скуп процес – додаје он.

-------------------------------------------------------------------

Лажни „тамифлу”

Будући да се у „Велефарму” складишти и лек „тамифлу”, који је на почетку епидемије грипа сигурно био на листи најтраженијих, поставља се питање како је могуће да се овај медикамент могао наћи и на уличним тезгама или у неким апотекама „испод руке”?

– Ми смо само складиштили лек, нисмо га увезли. Дистрибуција је обављана по уговору са Министарством здравља и они одређују установу где треба да се лек нађе. Током складиштења тог и других производа имамо контроле инспектора који проверавају систем квалитета рада. Контрола из Убпока је била последица потребе да се крене у потрагу за лажним „тамифлуом” који се појавио на тржишту, на пијацама, тезгама, непримереним местима. Инспектори су тражили сертификате, кодне ознаке, серије, како би утврдили да ли је одавде или из неке болнице можда лек изашао на црно тржиште. То није био никакав упад, како су неки објавили, већ напор за сузбијање продаје фалсификованих лекова. У прошлој години ускладиштили смо 70.000 кутија „тамифлуа” и још га имамо на лагеру – објаснио је Вучићевић.


Данијела Давидов-Кесар
[објављено: 03/01/2010]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови