Да је поданик британске круне, одавно би уз своје име уписивао витешко звање. За племенито и племићко одгајање бројних нараштаја даровитих средњошколаца, данас блиставих научника расутих по свету – Оксфорд, Кембриџ, Харвард, Стенфорд, Принстон, Колумбија, Беркли, МИТ...

Милан Распоповић, универзитетски професор и доктор физике, најдуже је предводио Математичку гимназију у Београду – мало више од три деценије (од 1970. до 2001). До одласка у мировину чијим се чарима још није препустио, иако је дубоко загазио у седамдесетпету.

Колико ли је само девојака и младића упутио у запретане тајне знања?

Али неуморни васпитач није одолео још једном позвању: и дан-данас неуморно, сам или још с неким, саставља уџбенике из физике и математике за узраст од осмољетке до факултета, које сваке године занавља најновијим сазнањима и чињеницама. Нећете веровати: име му је утиснуто на, чак, шездесет (словима и бројевима)! И све их је одобрило Министарство просвете (или како се већ звало у различитим раздобљима).

Десетак полица

Када се приброје друге научно-стручне књиге, збир се увећа за 20. Прерачунато у број примерака: 10.000.

С поновљеним које су, свакако, допуњене и освежене, до наших дана објавио је – ни мање, ни више – 280 наслова! Најмање десетак полица, зависно од тога колико се свака протеже.

Човек уџбеник или човек књижница, како вам је воља.

Готово четири деценије дела с потписом професора Милана Распоповића била су обавезно штиво у основним, средњим и високим школама широм некадашње Југославије. Ни у наше време их нису занемарили стручњаци задужени за осмишљавање наставних програма, иако се негдашња држава у међувремену расточила на неколико делова.

Нећете се изненадити ако их спазите у књижарским излозима у Црној Гори и Босни и Херцеговини.

Из Математичке гимназије у Београду, једне од најбољих средњих школа у свету и, наравно, у Европи, недавно је потекао предлог да се њен дугогодишњи челник, који је оставио неизбрисиви траг, овенча Наградом града Београда. Предводник који се несебичним маром, наставивши започето прегнуће оснивача – проф. др Војина Дајовића, изборио да она буде школа од националног значаја.

Пут којим се ређе иде од 1966. препешачило је неколико хиљада надарених ђака, данас уважених професора на чувеним иностраним и домаћим универзитетима, водећих истраживача у цењеним научним институтима и – зашто да не – успешних пословних људи у земљи и свету.

Српски „Ко је ко”

Чули сте за десетине научника који с времена на време освану у јавним гласилима, али нисте, претпостављамо, знали да су је похађали поједини прослављени спортисти – ватерполиста Слободан Соро, одбојкаш Рајко Јокановић, шахисткиње (шах је делом спорт) Алиса и Мирјана Марић и да не набрајамо.

Списак некадашњих ученика у свакој земљи био би окосница зборника личности „Ко је ко”, зашто не и у Србији? Прелистајте само дугачку листу награђених на олимпијским, светским, међународним (око 400 златних, сребрних и бронзаних одличја) и домаћим надметањима из физике, математике, информатике – па и српског језика код нас, па ћете се сами уверити!

И у свему томе крије се – да не претерамо с хвалисањем – барем зрнце заслуга Милана Распоповића који је у овој јединственој образовној установи провео 38 година. Али у години када Математичка гимназија прославља 45 година постојања (изнедрила више од 200 магистара и преко 100 доктора наука), међу славодобитнике Награде града Београда није увршћен њен заслужни и предани предводник!

Чланови жирија данима су пролазили покрај књига, послатих у Скупштину града да видљиво и опипљиво посведоче допринос предложеног научника и васпитача, и нису ниједну ни отворили, ни прелистали.

Милан Распоповић их је нашао брижљиво поређане као што их је оставио!