Сваке недеље појави се понекипацијент коме је потребно урадити трансплантацију костију, а многима би били спасени екстремитети када би се за пресађивања радила тако што би се користиле кости особа које се налазе у стању мождане смрти. У Србији не постоји „банка костију”, односно установа која има специјалне фрижидере где би се оне чувале, аli према плановима Министарства здравља, Институт за ортопедско-хируршке болести „Бањица” постаће национални центар за трансплантације костију, a све у складу са напорима усмереним на унапређење трансплантација у Србији.

Како објашњава примаријус др Бранко Сбутега, научни сарадник у Институту „Бањица” и оснивач Одељења за туморе костију у овој установи, идеја о отварању банке костију постоји већ 30 година, али никада није спроведена у дело.

– Парадоксално је да смо ми осамдесетих година прошлог века почели да формирамо мултидисциплинарно тело за ову област, које је требало да се састоји од лекара из више установа, а да коштана банка на крају није заживела. То само показује да је било отпора појединаца и да је тешко увести нешто ново, јер некима одговара ситуација да се ништа не мења. Сећам се да су лекари одлазили у иностранство на усавршавања, у центре у Француској и Енглеској, као и на Универзитет у Флориди – истакао је др Сбутега.

Наш саговорник каже да су својевремено обављене консултације о томе да болница на Бањици постане регионални центар за ткивну трансплантацију, али је проблем био што није постојао закон који би ту област регулисао.

– Ниједна друга установа сличног профила нема потребе за формирањем ткивне банке, јер смо превише мала земља да бисмо могли себи дозволити луксуз да их има више. С обзиром на софистицирану технологију која би се користила за трансплантацију костију, довољна је једна установа која би могла да збрињава пацијенте из целог региона. Најважније је добро урадити специјалну типизацију ткива, односно да се, када се кост пресађује с једног на другог пацијента, смањи могућност одбацивања ткива. Лично сам обишао „банке костију” у болницама Универзитета у Флориди и увидео да је ту реч о правим „фабрикама”, које осим дубоког медицинског оправдања доносе и економску добит – нагласио је др Сбутега.

Редовне трансплантације костију са преминулих биле би од изузетног значаја, јер је драстично повећан број људи који доживе повреде у саобраћајним незгодама, приликом спортских надметања или им је ова интервенција потребна због компликација услед малигних обољења. Др Сбутега каже да иако је усвојен ригорозан закон о безбедности саобраћаја, и даље много људи страда на путевима, а њихов опоравак прате сложени хируршки приступи решавања дефеката који настају приликом незгода.

– Сналазимо се од случаја до случаја. Многе интервенције морају да се раде на такорећи изнуђени начин. Дешава се да се некоме извади кук због дегенеративних промена и да му се угради вештачки, а да се од одстрањеног дела бутне кости искористи коштано ткиво за попуњавање одређених дефеката. Кад је реч о аномалијама код деце пресађују се кости чији су донори родитељи или браћа и сестре, па би оснивање коштане банке отворило нове могућности лечења и за најмлађе. Ми као земља можемо да будемо прваци света по протраћеном времену, јер је све то могло да се уради и пре ратова и санкција. Треба схватити да се више исплати урадити трансплантације, него уграђивати вештачке зглобове и имлантате – сматра др Сбутега.

Д. Давидов-Кесар