Без држављанства десет милиона деце избеглица

У свету се сваких 10 минута роди дете без држављанства, а тај проблем је додатно погоршан сукобом у Сирији, који је довео до најтеже мигрантске кризе у Европи од 1945. године, упозоравају званичници Уједињених нација. Број беба миграната које су рођене на путу ка бољем животу измиче свим статистикама – процене говоре да у овом моменту широм света има десет милиона деце апатрида, односно да их толико нема држављанство.

Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила процењује да је од почетка избегличке кризе на територији наше земље рођено двадесетак беба.

– Практично ниједна земља кроз коју избеглице пролазе, укључујући и Србију, не даје своје држављанство деци која се роде на њеном тлу. Ова деца добијају држављанство својих родитеља – каже наш саговорник.

Бојан Стојановић, правник из Београдског центра за људска права, објашњава да постоји више модалитета стицања држављанства: најчешћи начини су „по крви”, односно преко држављанства родитеља и по месту рођења детета. Ако се дете роди у Србији а његови родитељи су из Сирије, оно ће добити држављанство Сирије. Биће уписано у матичне књиге општине у којој се родило. Ако се роди у превозном средству биће уписано у матичне књиге општине у којој је то возило завршило пут. Орган управе је тај који дете уписује у матичне књиге рођених. Иста процедура је у највећем броју европских земаља.

– Ако се не знају родитељи детета (на пример, беба остављена у избегличком кампу), дете ће добити држављанство Србије –  напомиње Стојановић.

– Иако највећи број земаља Европе не даје држављанство деци миграната која се роде на њиховој територији, свака земља има дискреционо право да детету страних држављана да своје држављанство. У САД и Канади, чија је историја нераскидиво повезана с миграцијским феноменом, доминира принцип „јус соли”: свако дете рођено у тим земљама може добити држављанство земље у којој је дошло на свет.

Давор Рако, правник у београдској канцеларији УНХЦР-а који се бави питањима лица без држављанства, каже да деца која су рођена у избеглиштву обично добијају држављанство својих родитеља.

– У Европи доминира принцип давања држављанства по крви (јус сангвини) а не по месту рођења (јус соли), али постоје и изузеци. Међутим, ако родитељи новорођенчета немају држављанство или личне документе, питање држављанства њихових беба се проблематизује. Конвенције УН о статусу апатрида и о смањењу апатридије треба да спрече да деца чији родитељи немају држављанство остану без држављанства. Велики број европских земаља потписао је те конвенције и изградио правне механизме за превенцију случајева апатридије – објашњава Давор Рако.

Подсећа да је високи комесар УН за избеглице Антонио Гутереш у извештају поднетом Уједињеним нацијама посебно скренуо пажњу на чињеницу да током ратних сукоба постоји нарочито висок ризик да избеглице и мигранти чије рођење није званично регистровано постану апатриди, што се дешава, на пример, у случају Сирије, из које је више од четири милиона људи било принуђено да побегне у суседне земље. У Европу је из Сирије отишло више стотина хиљада људи, међу којима је било жена које су се породиле на путу.

Гутереш је упозорио и да постоје земље у којима се врши дискриминација по полу родитеља јер деца стичу држављанство само по оцу, а такав је случај у Сирији. Од почетка ратних сукоба у тој земљи скоро свако четврто домаћинство остало је без оца који може да потврди очинство, а у многим случајевима извод из матичне књиге рођених остаје једини начин да се докаже држављанство, упозорио је Антонио Гутереш.

План УН: свет без апатрида до 2024. године

Високи комесаријат за избеглице пре годину дана покренуо је кампању за укидање статуса апатрида до 2024. године. Позвао је државе да омогуће деци да добију држављанство земље у којој су рођени, да укину законе који спречавају мајке да пренесу држављанство, као и да се укину дискриминаторни закони и пракса, те да се омогући универзални упис у матичне књиге рођених.

– Република Србија је у свој закон о држављанству унела механизме из Конвенције о смањењу апатридије, који спречавају случајеве појаве лица без држављанства. Србија је потписница обе конвенције УН које се односе на апатридију – истиче Давор Рако, правник у београдској канцеларији УНХЦР-а.

Избеглице за Србију нису и неће бити проблем 

Србија ради на томе да обезбеди смештајне капацитете за 6.000 избеглица, у складу са обавезама преузетим после бриселског састанка представника 11 земаља на такозваној западнобалканској мигрантској рути.

Како је јуче изјавио премијер Александар Вучић, то за нашу државу није и неће бити никакав проблем.

– Ради се на проналажењу потребних смештајних капацитета, постоји више локација у плану и лично бих волео да ти капацитети буду и већи. Сада у Србији има пет центара за азил који могу да приме око 1.200 људи – рекао је Вучић новинарима после свечаности отварања зграде Прекршајног суда у Београду.

Он је додао да је његова идеја и да део избеглица буде смештен у Београду, како људи не би говорили да се сви мигранти шаљу у унутрашњост, а да главни град избегава да преузме ту одговорност. Д. С.