Vaspitačica iz Pirota Jasmina Kirov (37) i još desetak njenih vršnjakinja gotovo svakodnevno bar dva sata odvoje za izradu najrazličitijih šara po kojima je ovaj kraj bio čuven vekovima. Pirotski ćilimi osvojili su je pre dve i po godine, a do tada, kako kaže, nije ni sanjala da će, umesto vaspitačkog posla, upravo njihova izrada postati njen životni poziv.

– Počela sam da se bavim ovim poslom i iz materijalnih razloga, ali ipak je ljubav prema ćilimima ono što je presudno. Neophodno je biti kreativan, radoznao, potruditi se oko svakog detalja. Teško je zaraditi novac na ovaj način, jer mora da se radi sporo. Iskusna tkalja, a to znači da je u ovom poslu bar pet godina, za mesec dana može da izradi svega jedan kvadratni metar, i to ako radi osam sati svakog dana – objašnjava Jasmina za „Politiku”

Prepoznavši turistički značaj pirotskog ćilima i lokalna samouprava odlučila je da započne projekat „Zadruga za izradu ćilima i suvenira” koji će biti komercijalno orijentisan i samim tim i prilika za mnoge Piroćance da se zaposle. Projektom je planirano zapošljavanje desetak žena i saradnja sa udruženjem za zaštitu starih zanata „Grlica”. Zadruga bi otkupljivala proizvode tkalja i plasirala ih na tržište u saradnji sa turističkim organizacijama. Osim toga, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja pomoći će u opremanju zgrade u kojoj će se ćilimi proizvoditi i obezbediti opremu i razboje, dok će USAID kroz svoj program podsticaja ekonomskog razvoja opština uložiti u ovaj projekat oko 60.000 dolara, navodi se u pismu upućenom našoj redakciji.

Slavica Ćirić, predsednica udruženja „Grlica”, kaže da je tkanje jedan od najtežih zanata i da se njime mogu baviti samo umetnički nadarene žene. Ona ističe da su nekvalitetan turistički sadržaj i nedostatak karakterističnih suvenira godinama problem pirotske opštine.

– Tkalja ima dosta, ali je sve to do sada bilo vrlo neorganizovano. Tržište postoji, narudžbine stalno pristižu, ali mi zbog manjka kapaciteta nismo uvek u mogućnosti da odgovorimo na njih – kaže Ćirićeva za „Politiku”.

Geografsko poreklo ćilima, čuvara ognjišta, porodične sloge i bogatstva, sa tačno 96 ornamenata i šara zaštićeno je u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine pre sedam godina i, po pravilima koja se od tada moraju poštovati, on se izrađuje od kvalitetne vune sa Stare planine, nikako od pamuka, a šare su uglavnom 13-15 centimetara. Nepisano pravilo među tkaljama jeste – što su šare sitnije, ćilim je lepši, a i skuplji.

U poslednje vreme najviše se, kako kažu, prodaju mali ćilimi, takozvane šustikle, čija je veličina oko pola metra. Naša sagovornica prenela nam je i iskustva pojedinih ljubitelja ćilima koji su tvrdili da im sedenje ili stajanje bosim nogama na ćilimu ublažava stres i nervozu. To se, kako kaže, može objasniti time što se veruje da vuna, kao prirodan materijal, upija negativnu energiju, a ima i onih koji su uvereni i da mnoštvo krstića koji se nalaze u samom tkanju imaju udela u blagotvornom dejstvu ovog čuvenog pirotskog proizvoda.

– Za razliku od matematike, gde su jedan i jedan dva, kaže se da su u tkanju pirotskog ćilima jedan i jedan uvek tri. Naime, tkalja mora da unese svu svoju kreativnost i zanos, i sinergija koja se tom prilikom stvara i te kako se primećuje kada se ćilim dobro uradi – pojašnjava Slavica Ćirić.

„Pirotsko blago”, kako ga neki zovu, izrađuje se u trinaest osnovnih boja i najviše 22 nijanse. U samom početku ćilimi su bili crno-beli, a kasnije su zbog verovanja da crvena boja simbolizuje radost i slobodu pravljeni u ovoj boji. U vreme turske vladavine isključivo su se proizvodili ćilimi u bordo boji koja je simbol ropstva.

Neobičan način izrade i priče u vezi sa pirotskim ćilimom čine ga jedinstvenim poklonom, a za svaku priliku postoje specifične šare. Tako se mladencima za srećan početak zajedničkog života poklanja takozvani venac, čiji upleteni cvetovi predstavljaju slavu. Veoma je, kažu, tražena i srpska kruna, koja je ujedno i najskuplja. Ona je prigodna za skoro sve prilike i simbolizuje patriotizam.

– Cenu ćilima je teško odrediti, sve zavisi od kvaliteta šare, veličine, uloženog truda. Samo tkanje je veoma zahtevno, žena koja pravi ćilim mora imati zdravu kičmu, jer se i do osam sati sedi na vrlo niskoj stolici – zaključuje predsednica udruženja „Grlica”, inače profesor informatike, ističući da tkaljama mnogo znači podrška lokalne samouprave, gradonačelnika Pirota i stranih organizacija koje su uvidele da ovaj interesantan proizvod može prevazići lokalne okvire i na pravi način predstavljati Piroćance i njihov grad.

Branka Mališ