Опште мишљење је да су деца у потпуности заменила књигу рачунаром, мобилним телефоном и игрицама, међутим, подаци из библиотека широм Србије показују да то није тачно: према њиховим евиденцијама број малих чланова ове године већи је него претходних. За то су, кажу библиотекари, заслужни многобројни програми које они организују у дечјим одељењима, али и у школама и вртићима.

– Деца све више читају књиге, а број чланова се повећава захваљујући активностима. Стално их мотивишемо, укључујемо преко школе и вртића у разне радионице, било да је у питању обрада лектире, или неке теме која је предвиђена за обданиште. Имамо и квиз програм „Читам и скитам”, намењен основцима, где дајемо и награде најбољима – каже Маријана Теноди, библиотекар на Дечјем одељењу Градске библиотеке у Суботици.

Најмлађе је лако мотивисати да дођу у библиотеку, јер су они рођени читачи, сматра Милош Панков, директор Градске библиотеке у Новом Саду. Овде децу мотивишу да читају различитим радионицама и бесплатним програмима који се организују у библиотеци.

– Стално сарађујемо и са школама, па нам долазе цела одељења. Организујемо редовне сусрете са писцима и представљамо најтраженије књиге за децу. Прваци и предшколци имају могућност да узимају књиге бесплатно годину дана. Показало се да они који крену као прваци у библиотеку, остају активни чланови и када одрасту – објашњава Панков.

Интернет и други медији нису противници књиге, сматра наш саговорник, а улога библиотеке је да подучи најмлађе како правилно да користе Интернет, да употребе знање које добијају преко њега, и да он буде допуна знања које добијају из књига.

И у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” у Краљеву највише радионица намењено је предшколцима и млађим основцима.

– Имамо луткарску, грнчарску, литерарну радионицу, где раде волонтери, али и књижевници,  сарађујемо са предшколском установом, одлазимо у обданишта и школе, где организујемо програме. Млађе генерације губе интересовање за књигу, јер се више окрећу модерној технологији, па чак деца и лектиру читају преко сајтова. Због тога смо кренули у жестоку борбу за сваког читаоца, а малишани су наши будући читаоци и зато код њих морамо развити навику да долазе у библиотеку. Овде могу да уче и страни језик, обучавамо децу да раде на рачунарима, а за прваке чланство је бесплатно. Књига може да се одупре модерној технологији и да опстане, али то зависи од библиотеке. Она више није стара, класична, не своди се само на издавање и чување књига, већ иде у корак са модерном технологијом – каже Мирјана Ђорђевић-Цвијић, руководилац службе за развој и матичне послове у краљевачкој библиотеци.

Пред библиотекарима је веома захтеван задатак – да приволе децу књизи и читању, сматра Јована Славковић, руководилац Одељења књиге за децу

Народне библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу.

– Осим савета у вези са избором књига које библиотекари нуде деци, нудимо и читав низ активности, од радионица цртаног филма, стрипа, оригамија и других, преко сталних програма, до различитих промоција дечјих књига и часописа – истиче Јована Славковић.

Многе су предности класичне књиге у односу на компјутер и Интернет, посебно у време развоја детета и формирања његове личности, каже наша саговорница.

– Савремена технологија присиљава дете да буде брзо и површно. Још је један погубан утицај Интернета – правописна правила се укидају, а, коришћењем страних речи и скраћеница, језик бива осакаћен. Такво окружење прети да створи неписменог, површног, нестрпљивог, немаштовитог и несамосталног човека. Књига чини управо супротно, промовише праве вредности, развија машту, буди пажњу, подстиче креативност, захтева од читаоца да буде активан, да размишља, богати речник. Требало би искористити модерну технологију, која је деци блиска, и преко ње протурити идеју о књизи и читању – објашњава Јована Славковић.

Дејана Ивановић

-----------------------------------------------------------

Прилагођавање најмлађима

У два дечја одељења Библиотеке града Београда, број чланова је све већи, пре свега захваљујући ангажовању библиотекара. У оба одељења ове библиотеке има око 10.000 најмлађих чланова. Овде имају литерарне,  ликовне и друге програме, па чак и школу шаха. У паузама током активности малишани се друже са књигом. „Мотивишемо децу и тако што одлазимо у вртиће и школе, и позивамо их да организовано са васпитачицама и учитељицама долазе на програме посебно прављене за њих. Прилагођавамо се њиховим интересовањима, представљамо им занимљиве и популарне књиге”, кажу у дечјем одељењу Библиотеке града Београда. Њихово искуство показује да када деца у најранијем узрасту открију чари књига које им читају родитељи, библиотекари, васпитачи, склоност ка њој остаје им читавог живота.