Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црквени календар заштићен грешком

Црквени календар заштићен грешком

Приликом штампања џепног црквеног календара за 2010. годину „свесно и намерно направљено је неколико ситних грешака у циљу лакшег откривања оних који неовлашћено штампају овај календар”, саопштио је Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве. Пошто ни холограмска заштита не спречава фалсификаторе да издају црквени календар и зарађују на томе, Српска православна црква, чији је календар заштићен у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије, направила је лукаву криминалистичку замку. „Проналажење ове грешке код других неовлашћених издавача најбољи је доказ на суду да се ради о фалсификовању које Цркви наноси велику штету”, истиче се у саопштењу.

Заплена фалсификованих календара код уличних продаваца, уз божју помоћ и ангажовање МУП-а Србије, могла би коначно да зада ударац овој специфичним групама које дужи низ година зарађује науштрб СПЦ. Наиме, подношењем пријаве против долијалих уличних продаваца на њих би се остварио легитимни притисак, па би, као и у другим сличним групама, могли да укажу на дистрибутере лажних црквених календара. Круна ове акције било би откривање штампарије коју користе фалсификатори, назовимо их за ову прилику „календарском мафијом”.

У Патријаршији објашњавају да припрема црквених календара почиње већ у септембру или октобру, као и да се први примерци могу наћи у појединим црквама недуго потом, па већ тада може доћи (и долази) до злоупотреба. Фалсификатори, тако, већ тада могу ископирати календар или само његове корице, да би се почетком године на улицама нашле хиљаде лажних примерака.

(/slika2)Издавачи понекад и сами штампају странице календара, сазнајемо у Патријаршији, па је тако онај календар који је урађен без грешке – фалсификат који угрожава ауторска права СПЦ. У тексту издатом из канцеларије Синода истиче се и да грешке нису суштинске, али да могу код неких верника изазвати недоумице. Као пример, наведен је датум трапаве седмице, оне која долази после Недеље о Митару и фарисеју. Када се погледа сам календар, односно његов главни део, где су обележени сви празници, јасно се види да је то од 24. до 31. јануара. Међутим, на последњим странама календара где је наведено када су постови, стоји да је ова трапава седмица од 31. јануара до 7. фебруара.

„Сви наши верници знају или би требало да знају да је једна од трапавих седмица у току године и она која долази после Недеље о Митару и фарисеју”, наведено је у саопштењу, а у календару се може и видети која је то недеља, али само због оних који су били у недоумици СПЦ се званично огласила. У нади да су помогли онима које су ови датуми збунили, Синод је позвао вернике да црквени календар набављају искључиво у свом храму, а никако на другим местима.

Са оваквим методама заштите добро су упознати и у МУП-у, где нам објашњавају да по сличном принципу своја документа штите поједине државе, попут Италије или Немачке. „Тако се једно слово намерно понавља два пута, или се одређено слово штампа са искрзаном ивицом или преврнуто. Фалсификовани документ имаће, у том случају, исправна слова”, каже експерт МУП-а који је желео да остане анониман.

Постоје, међутим, и многи други елементи којима се документ штити од фалсификовања, а у МУП-у Србије указују на неке од њих.

„Уколико су документи штампани у једној штампарији, заштићено је како они треба тачно да изгледају, што је случај и с црквеним календарима – гледају се штампа, боја, врста и тип слова, а проверава се и холограм. Ако се штампа у некој другој штампарији, врло лако може да се деси да дође до разлике у боји, али и у типу слова. Мало слово а, на пример, може да има доњу цртицу, а фалсификовано не”, каже саговорник из МУП-а Србије.

Вештацима је потребан оригинални документ и заплењени фалсификат ради упоређења. Ако они утврде да заплењени календар, на пример, не одговара оригиналном примерку добијеном од СПЦ, то је сасвим довољно да против лица које је продавало такав календар буде поднета кривична пријава.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.