Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ђаци просечно имали по 63,2 изостанка

Ђаци просечно имали по 63,2 изостанка

БЕОГРАД – У основним и средњим школама прошле школске године ђаци су просечно имали 57,52 оправданих и 6,4 неоправданих изостанака по ученику, рекао је данас министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић.

Обрадовић је на конференцији за новинаре у Влади Србије казао да су први пут представљени подаци у вези са функционисањем органа управљања и присуство ученика на настави, а подаци укључују 15 од 17 школских управа, без Ранилуга и Косовске Митровице.

Што се тиче основних школа, како је рекао министар, највише изостанака било је у школској управи Зајечар и то 46,8 оправданих изостанака по уџбенику, а 7,8 неоправданих.

„Најмање оправданих изостанака било је у школској управи Нови Пазар 18,2 часа по ученику и у Чачку и Крагујевцу - исти просек 1,2 часа по ученику”, казао је министар.

Према његовим речима, када су у питању средње сколе, највише оправданих часова по ученику било је у школској управи Крагујевац - 103,2, а неоправданих највише у школској управи Сомбор -13,9 по ученику.

Током прошле школске године, у основним школама у Србији, у којима је било укупно 565.975 ђака, било је просечно по ученику 41,64 оправданих и 3,7 неоправданих изостанака.

Основци су укупно по ученику направили у просеку 44,8 изостанака, током школске 2011/2012 године. На поправни испит пало је 6.487 ученика или 1,20 одсто, а разред је понављало 4.952 ђака (1,01 одсто). Средњошколци су више изостајали са наставе, па је тако просечно по ученику било током прошле школске године 73,4 оправданих, а 9,1 неоправданих изостанака.

Од укупног броја средњошколаца (265.508) на поправни је пало 22.687, што је 8,50 одсто, а разред је понављало 5.153, односно 1,90 одсто.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.