Ђаци све неписменији

Резултати пробне матуре у школама широм Србије поново су показали катастрофалну писменост ђака, па су ученици из српског језика у просеку освајали тек по 10 бодова. Наставници српског језика који су анализирали ову најновију ситуацију, закључили су да су деца све неписменија и да за то кривицу сносе просветне власти које су допустиле минимизирање правописа.

С друге стране, родитељи кажу да се наставници не труде довољно да ђаци савладају школско градиво ида држе приватне часове деци из неких других школа и тако зарађују новац. Наставници опет свој додатни ангажман правдају ниским примањима у просвети.

– Ово је био данак ранијим „тра-ла-ла” тестовима, знали смо да ће бити проблема, јер нам деца јесу све неписменија. Мали број ђака је остварио добар резултат, деца су се опустила и сад су одједном сви затечени. Да ли под притиском наставника и родитеља или не, тек ове године је тест мало озбиљнији, прихваћене су наше замерке, инсистирало се на правопису и ћирилици и матура сада изгледа 50 одсто онако како би требало да изгледа – објашњава Оливера Крупеж, наставница у чачанској Основној школи „Милица Павловић”.

Она је члан Уније синдиката просветних радника Србије и Актива професора српског језика и књижевности моравичког округа и каже да су наставници анализирали резултате ђака и да су били разочарани и знањем (писменошћу) деце и самим тестовима.

– Након пробних и два завршна теста у којима није било (озбиљних) захтева из граматике и из градива, јер су се сводили углавном на заокруживање понуђених одговора, ученици су били затечени питањима из фонетике, морфологије и правописа. Број задатака из области књижевности и даље је недопустиво мали – заправо један једини задатак. Да ли се тако чува дух наше традиције? – преноси утиске наставника наша саговорница.

Међутим, ђаци имају нешто другачију причу. Милица, Оља и Јована, матуранткиње једне од централних београдских основних школа које се нису прославиле на пробној матури, кажу да њихова наставница никада не објашњава граматику, чак и сама на часовима признаје да је не воли и да је не зна довољно.

– Ја сам имала седам поена из српског, а 17 из математике. Иначе сам одличан ђак и пред тест сам имала и неколико приватних часова. Очигледно је да ћу морати више да учим ако хоћу да упишем гимназију – прича једна од њих и додаје да сада сви у одељењу муку муче са српским језиком, јер се наставница наљутила због лоших резултата и хоће свима да смањи оцену за крај године.

Мајка ове матуранткиње, с друге стране сматра да је већи проблем књижевност, јер мали број ђака чита лектиру.

– Већина ђака не чита уопште и за то није одговоран само школски систем. Лектире нису прилагођене интересовањима данашње омладине, сви састави могу се наћи на интернету као и препричане верзије романа, деца не разумеју књижевни језик. Не могу да кривим наставнике, јер они предају по програму, али делимично је и њихова одговорност због тога што их не мотивишу довољно – каже Наталија П.

Професори универзитета годинама такође упозоравају да им долазе све неписменије генерације, а чувена је и реченица професора Београдског универзитета др Боре Кузмановића да студенти не знају чак ни шта студирају, па пишу „социологиа” уместо социологија.

– Подаци показују да 60 одсто наставника Универзитета у Новом Саду сматра да им долазе све слабији ученици, нарочито из гимназија, што показује да је реформа морала одавно да почне. У овом истраживању чак 8.500 студената је изјавило да им је студирање лакше од средње школе! – каже професор др Зорана Лужанин са Природно-математичког факултета у Новом Саду, која је као и професор Кузмановић о овом проблему упозоравала на готово свакој седници Националног просветног савета.

С друге стране, просветне власти су задовољне нивоом знања који наши ђаци показују и као кључни аргумент и сам министар професор др Жарко Обрадовић, наводи последње ПИСА резултате, када су наши ђаци остварили највећи напредак у историји овог светског тестирања.