Око 70 одсто малишана живи у кући у којој неко од чланова породице пуши и та деца имају астму или неку врсту алергије, а у односу на 2000. годину учесталост пушења смањила се за 6,9 одсто и то 9,8 одсто код мушкараца и 3,8 одсто код жена.

Према последњем истраживању Министарства здравља, у Србији свакодневно пуши 33,6 одраслих становника, а међу децом узраста од 13 до 15 година то чини 8,8 одсто дечака и 8,3 одсто девојчица. Не треба занемарити ни чињеницу да је око 42 одсто ученика навело је у анкети да је бар једном пробало цигарете.

Тања Кнежевић, директорка Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, објаснила је да у дуванском диму има на хиљаде штетних супстанци које лоше утичу на здравље, као и да је за негде око њих 50 доказано да су канцерогене за човека. Она је напоменула да су подједнако угрожени и активни пушачи и они који удишу дим, односно пасивни пушачи који се налазе у просторији у којој неко конзумира дуван.

Професор др Томица Милосављевић, министар здравља, изразио је задовољство на јучерашњој конференцији за новинаре, одржаној поводом обележавања 31. јануара, Националног дана без дуванског дима, што су се у акцију против дуванског дима укључили Фудбалски савез Србије и клубови Партизан и Црвена звезда.

Треба подсетити да је Влада Србије пре месец дана усвојила Предлог закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, који уважава околности у нашој земљи и представља значајан корак напред у контроли дувана у Србији, а треба да доведе до заштите становништва од изложености дуванском диму у већој мери него што је то било до сада. Новим законом пооштрене су казнене мере и обезбеђени су механизми наплате казни за његово непоштовање.