Агонија одлажења на дијализу и чекање на бубрег за Бојана Б., осамнаестогодишњака из Новог Сада, завршила се пре три дана: један од водећих европских хирурга, професор др Ксавије Мартин из Лиона, на позив доктора са Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, дошао је у Београд и обавио сложену, несвакидашњу интервенцију пресађивања бубрега.

Бојан је јуче био у стабилном стању. Добро расположен рекао нам је да се „супер осећа”. Он је до сада имао већ седам операција мокраћне бешике и уринарних канала, а последњих четири и по година је ишао на дијализу.

Код Бојана проблем нису били само бубрези, већ читав низ васкуларних аномалија. Због тога хирурзи из Новог Сада нису хтели да раде трансплантацију. У помоћ је онда позван стручњак из иностранства. Професор Мартин је шеф Одељења урологије и трансплантационе хирургије у болници „Едвард Орио”у Лиону, где годишње ураде 170 пресађивања бубрега и 25 трансплантација панкреаса. То је и највећи центар за трансплантацију органа код малишана лакших од 15 килограма.

Француског стручњака у Београду чекао је још један сложен посао: пресадио је бубрег и малом Виктору Г. који, иако има четири и по године, тежи само 11 и по килограма, а бубрег му је даривала бака. Сложеност захвата се огледала и у томе што је постојала диспропорција у величини бубрега, који је дала бака, и онога што треба детету, које је тешко само 11,5 килограма.

Професор Ксавије Мартин није први пут у Београду, пре две године је пресадио бубрег четворогодишњој Андријани, која је сада потпуно здраво дете и у свему може да прати своје вршњаке.

– То нису биле рутинске трансплантације. Са живог донора је пресађивање увек компликованији. Могу да се десе компликације, да бубрег не проради. Срећан сам што је код малог пацијента од само 11,5 килограма већ другог дана бубрег функционисао као код здраве особе. Оба случаја била су врло комликована због додатних аномалија. Ризик одбацивања органа највећи је првог месеца, али када то прође, бубрег ће бити функционалан и 20 година – рекао је за „Политику” др Мартин, додајући да је са задовољством дошао у Београд да помогне својим колегама са Универзитетске дечја клинике, пошто је са уролозима и нефролозима пре две године успостављена сарадња.

Такође казао нам је да се услови у Универзитетској клиници не разликују много од оних у болници где он ради.

– Све је високог квалитета, а хирурзи су одлични. Ово је европски ниво – похвалио је домаћине гост из Лиона.

Професор др Мира Костић, начелница Одељења нефрологије, објаснила је да би ово двоје деце морало да се пошаље на операцију у иностранство, што би Србију коштало баснословно. Зато су на клиници у Тиршовој проценили да је и за наше хирурге и за нашу земљу боље да позовемо стручњака из француске болнице који има највише искуства у решавању оваквих случајева.

– Републички завод за здравствено осигурање је професору Мартину платио трошкове пута и боравка, а ми смо му дали звање гостујућег професора Mедицинског факултета у Београду. Оваква трансплантација у иностранству коштала би 70.000 евра. Довођење стручњака са стране је најбољи начин да се уведе нова метода. Имамо пара да некога угостимо и од њега много научимо, ако немамо пара за скупе операције у иностранству. То треба да буде систем и за остале установе у Србији – каже др Крстић.

Др Мартин је јуче прегледао и десетак најтежих случајева, између осталих и троје деце лакше од 12 килограма, који су потенцијални кандидати за операције у Лиону, због сложености случајева.

Иначе, ове године на Универзитетској дечјој клиници, нажалост, није урађена ниједна трансплантација бубрега с донора који је проглашен клинички мртвим, а прошле године је урађено шест.

Гост из Француске је рекао да је сваком програму трансплантације потребна национална и медијска подршка. Чак и у Француској 30 одсто породица одбија да уступи органе за трансплантацију, али ипак годишње тамо имају 1.000 донора и обави се око 2.000 трансплантација.

Оливера Поповић