Десет питања за Лазанског

Успешна година је иза нас: гледано кроз бројке „Политика Online” је у протеклих 12 месеци имала преко 2,7 милиона појединачних посетилаца, 15,6 милиона укупних посета сајту, и скоро 80 милиона отворених страница. Статистике кажу и да смо лидер по времену које посетиоци проведу на сајту и да је око 40% наших посетилаца из света, те да нас ван Србије највише читају у САД, Канади, Аустралији, Немачкој и бившим југословенским републикама.

Део успеха сваког сајта мери се и бројем коментара читалаца, и ту се можемо похвалити импресивним бројем од преко 200.000 коментара! Толико о бројкама.

Шта је најчитаније и највише коментарисано на нашем сајту? Дефинитивно – Лазански! Апсолутни рекордер по броју коментара (скоро 5.000), читаности и пажњи коју изазива, он је и један од ретких аутора који са читаоцима редовно комуницира и одговара на њихова питања на форуму.
Зато смо колегу Лазанског замолили да за празнично издање сајта одговори на 10 приватних питања у кратком новогодишњем интервјуу....

Шта прво прочитате на политикином сајту?

Прво прегледам целу насловну страну, па онда, морам да признам, идем на свој текст да прочитам коментаре и видим да се није поткрала нека словна или нека моја глупа грешка настала у брзини писања. Затим читам текстове из спољне политике, па спорт, и на крају унутрашњу политику.

Колико времена дневно користите интернет?

Дневно не користим интернет много. Заправо интернет и не користим за тражење неких података, или било којих информација, јер постоји опасност да се вежем за тај извор информација и почнем да користим исте изворе и податке као и други. Не желим да дођем у ситуацију да ми текстови буду као у другим новинама.

Ваши омиљени страни сајтови су....

Немам неке омиљене сајтове, осим ако се ту не рачуна сајт Северине...

Страни војни аналитичар кога посебно цените?

Роберт Фиск који пише за „Индипендент“, али и за друге енглеске новине. Он није класичан војни аналитичар, а сјајан је новинар, поштен, храбар, јасан... у стању је да напише неку анализу која је у оштрој колизији са већинским мишљењем на Западу, али остаје конзистентан у свакој ситуацији.

Шта шира јавност не зна о вама? Имате ли неки хоби?

Па, као клинац правио сам ракете на барутно пуњење и лансирао их из дворишта све док једна није улетела у стан комшије. После, на факултету играо сам фудбал, навијао за „Црвену звезду“, навијам и сада, али не идем на утакмице. Данас тешко да стигнем да се бавим још нечим осим новинарством. Волео бих када бих имао времена за пецање. Одеш негде на риболов, искључиш се потпуно, гледаш воду како тече, тишина, мир. Али како, кад пуцају у Гази, у Авганистану, у Ираку, чупају се за косу у Скупштини Србије, гађају ципелама америчког председника?

Како и где се одмарате?

Одмарам се тако што се увалим у фотељу и буљим у телевизор. Било где и било када.

Књига коју препоручујете за читање...

Од нових књига препоручио бих књигу „Авганистанац“ од Фредерика Форсајта. Сјајан обавештајно-политички трилер.

Филм(ови) који препоручујете за гледање...

Мој омиљени филм је „Келијеви хероји“. Од новијих је одличан Грлићев филм „Караула“. Иначе, невероватно је добра ова нова тв серија „Село гори, а баба се чешља“. Фантастична прича о српском селу, феноменално изграђени ликови, много лирике, боје и пејсажи, говор, па чак и ћутња на посебан сеоски начин.

Из које државе или региона бисте волели да извештавате током 2009. и зашто?

Волео бих да извештавам из Рија у време карневала. Али, обично идем тамо у време изложбе наоружања када нема карневала и нема купања. Неки би можда рекли, па што онда идеш? А ја кажем, морам! Боље ишта него ништа.

Ваша „новогодишња одлука“ је....

Тешко је доносити новогодишње одлуке, те у Новој нећу ово, а хоћу оно, те урадићу ово, а можда и оно. Како смо у новогодишњој ноћи сви посебно расположени, питање је шта можете у том часу озбиљно и да размишљате. Некако ових задњих година и нисам доносио неке одлуке баш тада. Раније сам и имао неке идеје и планове које сам желео да ми се остваре у години која наступа. Сада се све своди на то да желим нам не буде лошије него што је било. Таква времена дошла. Но, ја сам увек некакав песимистични оптимиста, настојим да све гледам са ведрије стране, онако „хајде да се зезамо“. То је једино што не могу да нам узму, или забране. Дакле, сретна Нова свима нама!