Добитак са ђубришта

Као и већина просечних грађана Србије, и Д. Д. (32) из Суботице, због беспарице која га је већ одавно узела под своје, смишљао је како да дође до новца. Као глава четворочлане породице размишљао је о неплаћеним рачунима, дрвима за огрев да „прегура” зиму, рекреативној настави на коју његови осмогодишњи близанци треба да иду… Маштао је о премији у бар једној од многобројних наградних игара које су га свакодневно мамиле са телевизијског екрана. А онда је једног дана одлучио да „судбину узме под своје” или, како каже, „мало да је погура”.

– Гледао сам колегу са којим радим у „Градској чистоћи” како, сваки дан када „искипује” камион смећа, моли Роме на депонији да му, ако им дође под руку, сачувају чеп са флаше „кока-коле”. Сваког дана када би дошао да истовари смеће, Роми би му дали сакупљене чепове, а он слао кодове који су се налазили на њима. Сео сам, размислио и одлучио да и ја почнем то да радим, али на велико – објашњава овај довитљиви Суботичанин, назовимо га само за ову прилику Дејан.

Почео је да претражује смеће које је лично истоваривао са камиона и скупља црвене чепове. Умео је дневно кући да донесе и по неколико стотина. Стрпљиво их је прао водом, а потом преписивао кодове. После само неколико дана проведених на депонији, Дејан је дошао у сукоб са Ромима који су, сакупљајући на овом месту картон, стакло и цигле, зарађивали за живот. Мислили су да ће ’леб да им узме, да ће сада имати конкуренцију. Сви неспоразуми брзо су били решени.

– Објаснио сам им да ме интересују само чепови „кока-коле” и предложио им да их они скупљају, па после да ми их продају. Договорили смо се да им за сваки чеп платим по динар. Сви смо с оваквом рачуницом били на добитку. Они су зарађивали новац, а ја сам слао кодове – објашњава Дејан.

Суботичанин је за „посао” ангажовао три Рома. Једног који му је чепове достављао свакодневно и двојицу који су то радили повремено. Роми су Дејану испоручивали чепове, а он је слао кодове. И награде су почеле да стижу. Испоставило се, како вели овај Суботичанин, да је већина чепова које му је прослеђивао један од Рома – добитна. Да не баксузира, Дејан је само њему почео да плаћа по три динара за чеп.

На адресе које је остављао приликом слања кода убрзо су почеле да стижу награде.

– Правила игре налажу да са једног телефонског броја може да буде освојена само једна награда током трајања наградне игре. Због тога сам кодове почео да шаљем и електронском поштом, остављајући податке супруге, деце, брата, снаје, мајке, оца и бројеве телефонских картица које сам куповао на киосцима. За месец дана, колико сам играо, добио сам 11 мобилних телефона од којих сваки вреди око 180 евра. С обзиром на то да ми не треба толико телефона, почео сам да их продајем. Чак сам их продавао „на невиђено”, односно и пре него што их добијем – открива Дејан

У међувремену, наш саговорник је пријатељу адвокату објаснио каквим се бизнисом бави и распитао се да случајно не чини нешто незаконито. Када му је познавалац закона објаснио да му не прети казна за овакву врсту бизниса, наставио је да шаље кодове и продаје мобилне телефоне које је освајао.

– Једном је чак и жена отишла на депонију да сакупља чепове и – изгубила се. Сва срећа што је обукла перјани прслук са флуоресцентним линијама, па сам успео да је нађем – шали се Дејан.

Наградна игра „кока-коле” је званично пре два дана завршена, али овај Суботичанин не одустаје. У свеску, која му је увек при руци, пописао је све актуелне наградне игре. И опет седи и размишља како да превари „систем”. А у међувремену је купио оно мало дрва, платио рачуне и рекреативну наставу за близанце.