U jučerašnjoj „Politici” objavljeno je svedočenje o tome kako je i gde pogubljen Dragoljub – Draža Mihailović, načelnik Glavnog štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO). O tome je svoju ispovest na magnetofonskoj traci, početkom devedesetih godina prošlog veka, Slobodan Krstić Uča, visoki funkcioner Ozne, ostavio Miladinu Gavriloviću, upravniku Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu i novinaru Miletu Novakoviću. Reč je o događaju koji se zbio 17. jula 1946. godine, u prvim posleponoćnim satima, na Adi Ciganliji kada su likvidirani Draža Mihailović i još sedmorica, kako se tada govorilo, narodnih neprijatelja.

Ekipa „Politike” obrela se juče na Adi Ciganliji. Nije bilo teško pronaći deo gde se nekada nalazio zatvor državnog suda u kojem su robijali isključivo politički zatvorenici. Na stotinak metara od šetališta je spomenik, podignut 1970, ali onima koji su robijali pre oslobođenja 1944. godine. Nedaleko odatle nalazi se ružičnjak koji je, po svemu sudeći, zasađen tačno na mestu gde se pre 63 godine nalazila krečana, u koju su bačena tela Draže Mihailovića i sedmorice zatvorenika.

Na Adi zbog oblačnog vremena nije bilo mnogo šetača, ali lako je bilo pronaći ljude koji se ovog mesta sećaju iz detinjstva. O tome je posvedočio osamdesetogodišnji Zoran Mišić, starosedelac na Adi.

– Znam sigurno da je zatvor bio na tom mestu i znam da je Draža bačen u krečanu. Na Adi je nekad bila močvara, a na radnim akcijama su sve nasuli i izgradili ono što je danas tu, podižući nivo zemlje za bar dva metra – navodi Mišić, popularni Ujka, kako ga zovu komšije iz obližnjih radionica.

Draža Mihailović

– Ispred zatvora, sa čukaričke strane, nalazila se kruška, koja je i danas na tom mestu, a i dalje rađa sočne plodove. Meni je to najzanimljivije, jer sam potpuno nezainteresovan kada je politika u pitanju, ali ako bih bio u poziciji da odlučujem možda bih i lično kopao na mestu nekadašnje krečane – kaže Petrović, dodajući da je Draža Mihailović bio častan čovek i da ne zaslužuje da mu posmrtni ostaci leže u zemlji bez ikakvog obeležja.

Saglasan sa njim je i student Stefan Pušara, koji kaže da bi na tom mestu podigao spomenik, a možda čak i izgradio muzej posvećen đeneralu Draži, jer je on, prema njegovim rečima, bio patriota i zaslužuje da mu ljudi odaju poštu.

Za razliku od njega, jedan od starosedelaca, Miodrag Potkonjak, predsednik Saveza hokeja na travi i kluba „Bask”, koji je smešten u neposrednoj blizini nekadašnjeg zatvora, u potpunosti je nezainteresovan za otkrivanje istorijske tajne o pogibiji Draže Mihailovića.

– Ja sam ovde zbog dece i sporta i ta me se priča uopšte ne tiče. Uostalom, šta mi sada možemo? Vreme će pokazati da li je to istina ili ne – izričit je Potkonjak.

Njegov komšija sa Ade, inženjer Milivoje Milenković, ne slaže se, jer misli da i te kako ima šta da kaže o toj priči.

– Čitao sam o tome kako je uhvaćen Draža Mihailović i kako je postao odmetnik, ali mene niko ne može da ubedi da je on stao na stranu Nemaca. Ja bih sada lično iskopao njegove kosti sa mesta gde su bačene i odneo ih u Ivanjicu, njegovo rodno mesto, da bi bio sahranjen kako dolikuje jednom velikom patrioti kakav je bio – ističe Milenković.

Najstariji sugrađanin čija je radionica smeštena u blizini mesta na kojem se nekada nalazila krečana, Toma Milenković, nekadašnji direktor Omladinskog biciklističkog kluba „Beograd”, nije siguran gde je tačno ona bila, ali kaže da je prisustvovao brojnim skupovima članova Srpskog pokreta obnove na lokacijama na Adi, za koje su mislili da su mesta pogibije đenerala Draže Mihailovića.