Meni

Društvo

„Druga ruka” za plitak džep

U Evropi su seknd hend radnje hit već godinama, otvaraju se i u bogataškim krajevima.–U Srbiji ima pet-šest uvoznika i oko 300 maloprodaja koje odlično zarađuju na ovom biznisu

Sortiranje nošene obuće u jednoj češkoj fabrici

Ubeđena da je na štenderu ugledala sako iz poslednjeg „Voga”, mlada Beograđanka nije oklevala da ga što pre izdvoji i stavi na pult. Za samo 800 dinara pred nosom ga je „otela” gospođi koja joj je, dok je preturala po seknd hendu, neprekidno duvala u vrat. Ispostavilo se da je ovo bila odlična kupovina žaketa „marks end spenser” za koji bi se zaklela da nikada nije ni obučen.

Kada se završi radni dan, doterane gospođe, a sve češće i muškarci, na putu do kuće često posećuju radnje polovne garderobe. Zbog recesije ove prodavnice ponovo postaju popularne,a u njih, po tvrdnji prodavaca, najčešće zalaze starije žene i intelektualci. U poslednje vreme čak i muškarci srednjih godina, oslobođeni predrasuda o polovnoj odeći, baš ovde kupuju košulje, sakoe, odela. Za firmirane košulje treba izdvojiti najviše 700, sakoe 1.300, dok su odela najviše 2.500 dinara.

U Evropi su ove radnje hit već godinama, a taj biznis je na listi malobrojnih koji iz godine u godinu beleže rast. Nema prestonice koja ih ne otvara, čak i u bogataškim kvartovima. U centru Stokholma postoji seknd hend šop od 500 metara kvadratnih, dok je rekorder jedan gradić u Mađarskoj veličine Segedina koji ima više od 50 takvih prodavnica.

Prema istraživanju „Potrošačke politike” u Srbiji posluje oko pet, šest uvoznika seknd hend robe i oni pokrivaju celokupno tržište na kojem, prema nezvaničnim informacijama, posluje oko 300 maloprodaja.

– Samo u Beogradu ih je oko 15-20, ali i to nije dovoljno. Mislim da vreme ove vrste robe tek dolazi, jer je tako u evropskim državama. Interesantno je da postoje gradovi u kojima posao uopšte ne ide. Recimo, u Trsteniku se seknd hend roba prodaje odlično, kao i Kruševcu, Subotici, Senti, ali u Bačkoj Topoli nikako ne ide. To je neobjašnjivo – kaže Predrag Preradov, vlasnik firme „Eurošop” iz Sente, jednog od većih preduzeća za uvoz polovne garderobe.

Ne postoji precizna informacija, ali su pretpostavke da godišnje najmanje 500 tona ovakve robe u džakovima stiže iz različitih evropskih država u Srbiju. Poznavaoci tvrde da se najveći evropski distributivni centri „polovnjaka” nalaze u Holandiji čija je tradicija u prodaji seknd hend robe duga čak sto godina. Ova država „sirovine” sve češće uvozi iz Nemačke, Belgije, dok se ubedljivo najbolji kvalitet može nabaviti u Engleskoj. Niža kategorija robe za siromašna tržišta Republike Srpske, Hrvatske, Bosne, Srbije često se do kupaca doprema i ilegalno na razne načine, a prodaje preko oglasa po izuzetno niskim cenama.

Odakle zapravo stižu stvari za seknd hend šopove? Iz ormara i podruma prvih vlasnika, uglavnom dobrostojećih Evropljana koji sezonski odbacuju iznošenu garderobu. Često među tim komadima ima i potpuno nove čak markirane garderobe, a u domaćim radnjama najčešće se može naći ona iz fabrika „Nekst”, „Marks end Spenser”, „Sent Oliver”, „Ejč end Em”. Imućni stanovnici Evrope obuću i odeću koje se zasite odlažu u kutije i kese i ostavljaju pored kuća i kontejnera, a ta roba kasnije završava u kamionetima firmi koje se bave prodajom polovne garderobe.

– Roba koja se prodaje u seknd hend radnjama je u stvari ona koje ljudi iz inostranstva žele da se otarase. U Engleskoj, recimo, postoji veliki broj onih koji se bave poslovima „od vrata do vrata”. Obilaze kvartove, kucaju kod svakoga i pitaju stanare da li imaju odeću i druge stvari koju bi da izbace – objašnjava Preradov.

Po njegovim rečima, specijalizovane firme kasnije otkupljuju takvu robu, sortiraju je po klasi i sezoni i dalje prodaju veletrgovcima iz cele Evrope. Prerađena garderoba dezinfikovana i spakovana u providne džakove od 30 do 50 kilograma dalje se distribuira prodavcima koji robu plaćaju po klasi i kilogramu i nemaju mogućnost da biraju.

– Uvozimo samo klasiranu odeću najviše kategorije. Jedini uslov da se takva roba carini jeste da ima papir da je dezinfikovana u zemlji izvozniku. Može se reći da je ovo prilično isplativ posao, iako su carine visoke, oko 30 odsto – kaže Preradov.

Uz ekstra i prvu klasu, koje su najtraženije među trgovcima i potrošačima, postoji i kategorija takozvane krim polovne odeće, finih komada, težine najviše 100 grama koji novi u inostranstvu koštaju i do 100 evra. Inače, u kilogramu robe u proseku je sedam do osam komada, a u veletrgovinama za garderobu prve kategorije treba izdvojiti sedam evra, dok ona ekstraklase staje 16 evra po kilogramu.

Najveće tržište za kupovinu najraznovrsnijih jeftinih odevnih predmeta koji na ko zna koji način stižu u Srbiju jeste pančevački buvljak, ali se dobro prodaju i na divljim pijacama širom zemlje. Kada se kupuje na veliko (uglavnom preko oglasa) za kilogram ove odeće najniže klase prodavci traže oko 300 dinara (ili tri evra) po kilogramu, dok se na komad može naći i za 30 dinara. Zarada je fenomenalna jer se na pijacama košulje, džemperi, suknje i haljine prodaju za oko 100 dinara po komadu.

– Mnogi prodaju krš, lošu robu čiji je uvoz zabranjen, pa ovakva garderoba uglavnom ulazi na crno. Ne znam kako uspevaju da je prodaju po toj ceni kada su porez i carina po kilogramu jedan evro. To je verovatno sirova, nesortirana roba koja se u Holandiji može pazariti za 60 do 70 centi po kilogramu. Ali dobija se na džak u kojem može biti više otpada nego robe koja može dalje da se distribuira – ističe Predrag Preradov.

-----------------------------------------------------------

Carina: Uvoz bez posebne dozvole

U Upravi carine ističu da se nošena odeća koja je klasifikovana kao ekstrakvalitet i prve klase može uvoziti bez posebne dozvole, dok je nabavka polovnih stvari lošeg kvaliteta zabranjena. Uflekana i iscepana odeća i pohabana obuća legalno se ne mogu preneti preko granice, jer je to pre pet godina zabranjeno Zakonom o zaštiti životne sredine, pošto se nošena garderoba slabijeg kvaliteta tretira kao otpad. Isto potvrđuju i u beogradskoj tržišnoj inspekciji.

Ivana Albunović –Jelica Antelj

-----------------------------------------------------------

Anketa: kupujete li polovnu garderobu?

Seknd hend – što da ne!

Snežana Bojović (35), ekonomista:

– Nisam navikla da posećujem seknd-hend šopove, ali nemam ništa protiv toga da obučem ponešto kupljeno u njima. Sećam se da mi se jedna stvar u radnji ovog tipa baš dopala pa sam je pazarila i slatko iznosila.

Marica Jovanović (52), spiker:

– Kada biram robu u prodavnicama polovne garderobe strogo vodim računa o kvalitetu. Idem samo na ona mesta koja imaju dobru ponudu, a u Beogradu ima sve više takvih prodavnica.

Vladan Baralić (33), marketing-menadžer:

– Nosio bih polovnu garderobu. Ako je dobro očuvana, što da ne? Na buvljoj pijaci u Bubanj potoku kupio sam kožnu jaknu „avireks” za 50 evra, koja izgleda kao nova. U radnji ista takva košta tridesetak hiljada dinara.

Stefan Vračarević (19), učenik:

– Ono što je neko već nosio, a da pri tome ne znam ni ko, ne bih obukao. Nema šanse!

Mihajlo Dragović (16), učenik:

– Ako naletim na neku krpicu koja je stara ali „kul” kupiću je.

Marija Nedović (18), učenica:

– Uopšte mi se ne sviđaju prodavnice polovne garderobe. Ne ulazim u njih.

I. J.

objavljeno: 05/03/2009

Poslednji komentari

Ljiljana Đordjević | 25/10/2010 12:28

Poštovani " Druga ruka" dajem svoj komentar u vezi sa prodavnicama seknd hend robe u Beogradu.
Prodavnice seknd hend robe susrela sredinom 90 tih u Beogradu i postala njihov zavisnik preko 13 godine. Od kada ih posećujem
raspolažem sa ekstra garderobom visokog kvaliteta a kupljenom za male pare . Važim u svom okruženju za uvek dobro i originalno odevenu ženu . Drago mi je da su takvu kupovinu kvalitetne i jedinstvene odeće prihvatila moja deca
koja takodje važe za dobro odevene mlade žene.
Moja deviza je "treba umeti a ne samo imati" jer nam jeftinom kupovinom u seknd hendu ostaje novac za druga životna zadovoljstva kao što je putovanje , kvalitetni odmori, restorani, knjige i drugo.
Pripadam generaciji koja je živela u srećnim 70-tim i 80-tim, i bila uvek u trendu i trošila velike pare na garderobu koja se neprekidno menja i gubi vrednost. U 60-tim mnogo racionalnije mislim i ne smeta mi roba iz seknd henda ako je kvalitetna i lepa i čini me srećnom i radosnom.

Danica Lopičič | 08/01/2011 01:19

potrebne-su-mi-adrese-nekoliko-prodavnica-u-Beoradu-posedujem-pristojnu-ponudu-skoro-nove-muške-arderobe-za-mlađe-osobe-poznate-marke

sinisa nusic | 28/09/2011 22:54

Sta reci...Garderoba koju je neko nosio?Puna je Srbija polovnih automobila iz uvoz (AUTA KOJE JE NEKO VEC KORISTIO I KOJA PITAJ BOGA STA NISU PREZIVELA ).Poz.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije