Лесковац – Пре четири године, већ тада познати генетичар др Миодраг Стојковић и његова супруга Петра, ембриолог, били су спаковали кофере и кренули у Шпанију, поред осталог и због тога што су у реализацији неких личних и професионалних планова на „домаћем терену” наилазили на силне тешкоће. До преокрета је, међутим,  дошлозахваљујући средствима НИП-а  и кредиту Фонда за развој, набављена је опрема за отварање специјалне болнице. Зграду будуће болнице, у којој је живео некадашњи председник лесковачке општине,  опремила локална самоуправа. Убрзо је све кренуло у жељеном правцу и 29. априла 2008. године, у живописном крајолику лесковачког брда Хисар, свечано је почела са радом Специјална болница за лечење стерилитета „Спебо“.

Да ли сте задовољни трогодишњим учинком Специјалне болнице која већ постаје један од заштитних знакова Лесковца?

Презадовољан сам. Резултати су више него добри. Ми смо радили статистику која је показала да по резултатима не заостајемо за клиникама у свету. Можемо се похвалити великим процентом успешности у односу на старост жене. Ако је жена између двадесет и тридесет година, успешност је 76 посто, ако има тридесет до четрдесет година – 55 посто и ако је старија од четрдесет година – осамнаест процената. Људи које мучи овај проблем и потребна им је медицинска помоћ како би дошли до жељеног потомства, требало би што раније да се јаве. Што је жена млађа, веће су шансе за успех, јер са годинама опада репродуктивна моћ.

На прослави трогодишњице рада, градоначелник Лесковца вам је уручио дозволу за проширење капацитета. Шта планирате?

Поред болнице биће изграђен центар за генетске анализе који ће сарађивати са будућим институтом за матичне ћелије у Крагујевцу. Жеља нам је да понудимо и неке генетске анализе и да утврдимо зашто, рецимо, нема трудноће у појединим случајевима када су сви параметри оптимални, или зашто жена губи критичну рану трудноћу, иако је све било оптимално. Волели бисмо да понудимо и мање гинеколошке операције. Нажалост, Специјална болница у Лесковцу није на државној листи за бесплатне третмане. Ја сам у договору са локалном самоуправом граду Лесковцу поклонио сто осам бесплатних третмана, али ће то ускоро да се истроши, будући да је за тај контингент одређен рок од три године. Моја је жеља и апел онима који одлучују о томе да се и Лесковац нађе на тој листи, јер знамо колика су просечна примања на југу Србије и колико би то значило за ове младе људе, када би тај новац могли да уложе у бебу, уместо у вантелесну оплодњу.

У Србији не постоји банка полних ћелија. Колико би таква банка значила за будуће родитеље?

Много, зато што ми имамо све већи број људи који имају потребу за донацијом јајних ћелија или сперматозоида. И један и други проблем су јако изражени на овим просторима, тако да би банка полних ћелија умногоме решила проблем. С друге стране, људи не би морали да одлазе у иностранство по донације, како то сада чине. Већ две године постоји законска регулатива у тој области. Немогућност добијања потомства је велика породична драма и требало би што пре изаћи у сусрет тим људима. Кад је реч о донацији, такође важи правило – што је жена млађа, шансе за успех су веће.

Има ли генетског ризика када се ради о таквом начину оплодње?

Не. Ако се ради професионално, то је сасвим обичан вид вантелесне оплодње, где се жена, ако се ради о донацији јајне ћелије, припрема само да прими ембрионе, а ако се ради о донацији сперматозоида, неки пут може да се ради инсеменацијом, а не вантелесно.

На чему још тренутно радите?

Један од пројеката на којем сам ангажован је институт за регенеративну медицину, односно за биологију матичних ћелија при Медицинском факултету у Крагујевцу. Тај пројекат је „прошао” код ондашњег Министарства за науку и средства су издвојена за инфраструктуру, то јест за зграду и опрему. Сад треба да буде расписан тендер и отпочне изградња. Према плану, институт би требало да крене с радом половином 2012. године. То ће нам омогућити да најзад почнемо да се бавимо озбиљно науком која је у вези са матичним ћелијама и њеном медицинском применом. Идеја је да се паметној деци са Медицинског факултета и околних факултета понуди да се тамо едукују и наставе рад. То ће бити нека врста колаборације – кад ја кренем, да неко настави после мене.

Какво је Ваше тренутно инострано ангажовање?

У Шпанији не радим од 1. априла прошле године. Сада сам у Србији, у Крагујевцу, где сам редовни професор на хуманој генетици на Медицинском факултету и у Лесковцу. У иностранство идем само кад ме позову да одржим неко предавање. Главни сам уредник једног научног часописа чије је седиште у Америци, па и тим поводом повремено одем из Србије.

Милан Момчиловић

-----------------------------------------------------------

Правимо бебе и без граматике

Кроз болницу је до сада прошло 3150 парова, а од којих је 1200 било у програму вантелесне оплодње. Према познатим подацима, рођено је 250 деце, али је бројка свакако већа, јер многи не јаве да су добили бебу. Републичка комисија за вантелесну оплодњу, у којој су и четири лекара ангажована у приватним клиникама, до сада је одбијала захтев Лесковчана да се њихова болница нађе на листи оних који вантелесну оплодњу врше о трошку државе. „Не би ме изненадило да следећи пут не добијемо новац из буџета зато што не знамо граматику”, иронично је прокоментарисао је др Стојковић.