Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дуплиран број генерала

Дуплиран број генерала
Први бригадни генерали са министром одбране Драганом Шутановцем (Фото Министарство одбране)

У Централном дому Војске Србије у Београду јуче је министар одбране Драган Шутановац седамнаесторици пуковника уручио председничке указе о унапређењу у чин бригадног генерала. Реч је о првој групи највиших старешина промовисаних у недавно уведени чин. Председник Борис Тадић указ о овим унапређењима потписао је 9. маја, саопштено је из Министарства одбране.

– У државним органима постоји мали број занимања где, млади људи који се опредељују за њих, јасно знају који им је циљ и докле могу да дођу у својој професији – рекао је на пригодној свечаности министар Шутановац.

Он је нагласио да унапређење у чин генерала значи достизање самог врха професије и представља велику част и официрима и њиховим породицама које су им пружале безрезервну подршку током каријере.

У чин бригадног генерала унапређени су пуковници Раде Ђурић (1958), Небојша Ђукановић (1959), Војин Јондић (1961), Илија Тодоров (1963), Ђокица Петровић (1962), Видоје Живковић (1956), Милосав Симовић (1966), Мирко Вранић (1959), Драган Аврић (1958), Јовица Драганић (1960), др Митар Ковач (1959), Живко Терзић (1956), Милан Бјелица (1956), др Вељко Тодоровић (1951), Здравко Јелисавчић (1953), др Данко Јовановић (1956) и Ђуро Ћелић (1960). То су прве старешине унапређене у чин бригадног генерала након увођења тог чина новим Законом о Војсци Србије.
Указом су на формацијско место генерала постављени пуковнициБранко Андрић, др Младен Вуруна, Слађан Ђорђевић, Перица Павловић и Чедомир Бранковић.

Будући да је пре председничког указа у ВС било активно 16 генерала, могло би се рећи да је дуплиран број највиших старешина. Међутим, начелник Управе за односе са јавношћу капетан бојног брода Петар Бошковић истиче да се мора имати на уму нова организације војске, која је данас бригадног типа.

– Чинове бригадног генерала добили су људи који су дужности, за које је предвиђен тај чин, већ обављали као пуковници. То су начелници управа Генералштаба, команданти база и бригада. Дакле, ниједан бригадни генерал није сувишан. Напротив, то је потпуно у складу са организацијом војске – објашњава Бошковић.

Међу новоунапређеним бригадним генералима је и Илија Тодоров, командант Специјалне бригаде, који је пре обједињавања специјалаца био први човек легендарне 63. падобранске бригаде. Најмлађи међу овим старешинама је бригадни генерал Милосав Симовић, четрдесетједногодишњи командант Четврте бригаде Копнене војске. На овој јединици је, са командом у Врању, терет обезбеђивања административне линије према Косову и Метохији. Осим тога, оно у чему су искорачили у односу на друге јединице је развијен систем цивилно-војних односа, односно програм сарадње са локалним становништвом.

Од ваздухопловаца чин бригадног генерала носе заменик команданта В и ПВО Небојша Ђукановић, иначе пилот ловца „миг 29” са ратним искуством из 1999. године. Ту су и начелник штаба Команде В и ПВО Јовица Драганић и Мирко Вранић, командант204. авијацијске базе у Батајници.

Међу бригадним генералима је и доста „безбедњака”: директор Војнообавештајне агенције (ВОА) Здравко Јелисавчић, заменик директора Војнобезбедносне агенције (ВБА) Живко Терзић и Ђуро Ћелић, начелник Управе Војне полиције. У овај чин унапређен је и Милан Бјелица, начелник кабинета министра одбране.

По Закону о Војсци Србије, највиши („генералски”) чинови су бригадни генерал, генерал-мајор, генерал-потпуковник и генерал (уместо некадашњег генерал-пуковник). Данас у ВС нико нема чин генерала, чак и највиши старешина начелник Генералштаба ВС Здравко Понош има чин генерал-потпуковника.

У групи пуковника који су указом председника постављени на формацијско место генерала је и командант Треће бригаде Копнене војске Чедомир Бранковић. Он је у априлу 2005. године ухапшен приликом службене посете Бугарској по хрватској потерници због наводних ратних злочина извршених у околини Новске 1991. године. Ова држава је по некаквом аутоматизму оптужила многе старешине ЈНА који су службовали на тим просторима, а сам Бранковић је након пуштања из вишедневног притвора изјавио да се наводи оптужнице временски и просторно не поклапају са његовим боравком на ратишту као и да је, ако треба, спреман да своју невиност докаже пред судовима у Србији.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.