Београд има на хиљаду кладионица и такозваних слот клубова. Многи од њих удаљени су свега стотинак метара од основних и средњих школа и маме ђаке да на срећу „крцкају” паре за ужину. Ништа мање опасне су разне играонице које одвлаче пажњу ученика до те мере да постају зависни од прикупљања виртуелних поена науштрб борбе за добре оцене.

– Не могу да заборавим сцену када ме је ујутро мајка једног ученика звала распитујући се где јој је син, јер се дан пре тога није вратио кући из школе. Ђаци су претпоставили да је „заглавио” у играоници код Вуковог споменика. Имали су право. Локал се налази у подземном пролазу, ради непрестано и стециште је деце која данима беже с часова, а родитељи се запрепасте када то сазнају. Сишао сам доле и затекао гомилу клинаца како седе у мраку са слушалицама у ушима, очију крвавих од буљења у компјутерски екран. Нашао сам дечака и повео га напоље, а тип из обезбеђења ме умало није пребио, јер му истерујем играче. Забринуло ме је што сам међу „омађијаном” децом видео и два полицајца. Један се занимао игрицом, а други је куњао одмах поред. Не могу да се помирим с тим што нико није питао ту децу имају ли кућу и знају ли њихови родитељи да она целу ноћ седе у играоници – каже Драги Лукић, директор Основне школе „Светозар Марковић”.

Слични проблеми море и наставнике у осмолетки „Владислав Рибникар”, где се, према речима директорке Снежане Кнежевић, дешавало да основци набаве фалш оправдања, а онда чак три, четири дана у току недеље проведу у играоницама, кладионицама и слот клубовима.

– Коцкарнице и сва она места где се новац зарађује на брзину угрожавају децу у васпитном и сваком другом погледу. Уче их пороцима, баш као и кафићи начичкани уз школске зграде. Немоћни смо да то искоренимо. У играма на срећу или испијању пива школарци ће се врло радо окушати, ако их не спрече продавци жетона, тикета, алкохола – напомиње Кнежевићева.

Ограђујући се од уживања у наизглед наивној врсти забаве и зараде, Петар Митровић, бивши ђак генерације ОШ „Владислав Рибникар”, сада првак Треће београдске гимназије, показао је репортерима „Политике” да недалеко од ових школа постоје играоница, казино и продајно место лутрије. Сећа се да су поједини његови вршњаци за време великог одмора улагали паре предвиђене за ужину и освајали позамашне суме, веће и од родитељских плата. Тамна страна неочекиваног добитка, каже он, огледа се у томе на који су начин долазили до новца за игру.

– Отац нашег ученика жалио се да му је син украо све паре из стана, а разлог је открио чим је отворио ђачку торбу. Била је препуна тикета из кладионице. Једна се налази тачно преко пута школе. Такве објекте треба уклонити из ђачког окружења. Уосталом, зар власници не знају да је забрањено отварати кладионице одмах поред образовних установа. Срећом, наша школа је мала, па покушаје ђака да тркну по тикет за време одмора сечемо у корену – каже Снежана Церовић, директорка осмолетке „Исидора Секулић”.

Утврђено је да слот клубови, кладионице, играонице раде пуном паром на удаљености мањој од 150 метара од минимум 13 престоничких школа. Просветари тврде да је постојање таквих места у близини образовних установа у директној вези са оценама ученика и бројем неоправданих изостанака са наставе. Заједно са родитељима ђака покрећу лавину питања: Да ли слот клубови смеју да послују у близини образовних установа? Какве су законске, а какве моралне препреке за отварање таквих објеката? Ко издаје дозволе за рад локала у којима суграђани могу да се препусте пороцима?

У Управи за игре на срећу Министарства финансија недавно су за „Политику” објаснили да су законом прописане локације на којима могу да послују власници слот клубова.

– Удаљеност аутомата, кладионица и уплатно-исплатних места од основних и средњих школа не може бити мања од 150 метара, а континуираним контролама инспектори Министарства финансија утврђују да ли се игре на срећу приређују у складу са законом – појаснили су у овом министарству, додајући да је у последње три године управа донела више од 300 решења којима се кажњавају они који нису поштовали та правила.

Било је предлога да се забрани отварање коцкарница бар на пола километра од школских здања, али то није спроведено. Како је најавио Драган Ђилас, градоначелник Београда, у сарадњи са републиком град планира ригорозну акцију уклањања кладионица које се налазе у непосредном окружењу осмолетки и средњих школа.

Миленија Симић

-------------------------------------------------

Драстично више коцкара

Коцкари су најзаступљенија група пацијената који се у последњих пола године лече у Дефектолошком саветовалишту „Ентера”, првом овакве врсте у земљи. Милан Радовановић, специјални педагог, наглашава да је, откако је почела економска криза, број зависника од коцке драстично увећан. На срећу, међу њима, каже, нема средњошколаца, нити жена, али 40 одсто пацијената су студенти. Од четири позива које добија, три му упућују коцкари који траже помоћ. Највише је оних који се баве професијама у којима свакодневно добијају новац на руке, као таксисти и конобари. Радовановић упозорава да коцкање не изазива само зависност, већ и социјално-патолошко понашање које добија велике размере у кризним временима када грађани у кладионицама настоје да се обогате на „брзака”.